Policijski glasnik

9

СТРАНА 186.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСПИК

ВРО,1 24.

другаре! Деобе може бити, дакле, само по главама. Лли питањс је: који су свс то задругари који имају право на наслеђе? Н. пр., умрли је оставио два рођена брата од којих јсдан има два пунолетна сина, такође задругара. Да ли ћс овде бити иаследници и ови синови, та г -о да ће се заоставгптина поделити на четири једнака дела, од којих ће сваки брат узети по један доо а тако исто и сваки синовац ? На ово питање могло би се одговорити на један од ова два начина: или ћо со деоба вршитн међу свима задругарима подједнако или ће се она вршити само измсђу иојединих ужих породица у задрузи. У овом послсдњем случају заоставштина би се поделила, ако би смо узели горњи пример. на два дела, од којих бп сваки брат узсо једаи. Живојин М. Перић. (НАСТАВИЋЕ СЕ)

0 ИСТУПИМА од Д-Р ТОМЕ ЖИВАНОВИЋА (НАСТАВАК) 3. Хлебари, месари, кувари (печењари и ашчије), млекари, воћари, колачари, механџије, кафеџије, бербери, воскари и они, који се искључиво занимају само продајом монополских израда: дувана, цигара, цигарета, бурмута, папира, жижица, таксене и поштанске марке, жиговане менице и рачуне, који у недељне, народне и празничне дане, означене у првој тачки, раде и пазарују за време службе Вожије. Ова се законска одредба но односи на мешовите радљо, у којима се поред поменутих монополских израда, продају још и други предмети. У месту где се вашар држи, слободно је после службе Вожије држати отворене радње и у њима пазаривати". а) Радња сс састоји ч даклс у држању ридњи и ду/1ана отворених за време службе Божије у недељне, народне и арпзничне дане означене у тач. 1 (в. горе 1/ од стране лица означених у овој тач. 1° Док је даклс осталим нанатлијама н трговцима забрањено држати отворене радње по цео дап у празнике наведене у т. 1, и за времс слузкбе Божије у оетале празнике у т. 2 означене, овнма сс то забрањујо само за времс службе Божије у празникс из т. 1, а у остало празнике им је допуштено да држе отворено радње целог дана. Но ова привилегија не важи за мсшовите радњс. т. ј. за радње, у којима се поред монополских нзрада продају и други предмети. 2° Ст. 1 т. 3 одпоси се на одредбу из т. 1. б) Кривац. — В. 1 б и 4 б 1° (важи наравно и за претходно иступе из овог §). 4. Механџије и кафеџије, који допуштају, да се у време великог поста у њиховој механи и кафани држе јавне

игранке или јавне забаве у свези с игранком". а) Радња со састоји дакле у доауштању држања игранки у механи и кафани од стране механџија и кафеуија у време великог иоста. б) Кривац. 1° Бсз значаја јо, да ли јо мзврпшлац православно вере или које друге. 2° Виност није потребна. 5. Кафеџије или механџије, који би ноћу преко прописаног, месном влашћу, времена кафану или механу отворену држали". а) Радња се састоји-дакло у држању механе или кафане отворене ареко в]>емена ироаисаног месном влашћу. 11од мосиом влашћу има се разумети како аолицијска тако н оиштинсжп у местима, гдо нома полицијске власти (§ 4 полпц. ур. и чл. 94 и 95 зак о општ.) 1 ). б) Кривац. — В. 1 б. 6. Онај, који би у механи или кафани преко прописаног времена ноћу остао, при свем том, што би га механџија или кафеџија или полицијски служитељ на одлазак опоменуо". а) 1° Радња се стоји у ненаиуштању кафане или механе но&у од стране госта у време ароиисано. Докло се у каФани сме остати ноћу, прописује мссна општинска или нолицијска власт (в. горе 5 а). 2° За појам овог истуиа потребанјо јодан саецијалан услов инкриминације: да је гост оиоменут на одлазак од стране кафеције, механџије или иолицијског службеника. 6.) Кривац. — В. 1 б. 7. Механџије и кафеџије, који трпе, да се у њиховој механи или кафани блуд проводи или томе још и на руку иде". а) Радња се састоји дакло: 1° У доиуштању ировођења блуда у механи или кафани од стране механџије или кафеџије. (1) Под механама и кафанама разумеју се наравно и собе механскс и каФанске. (2) Под блудом се има разумети са -.ЈО ванбр$чна обљуба, по дакле н вапбрачни протипириродни блуд. В. }КивановиИ Посебни Део III § 106 I 1. (3) Допуштањо провођоња блуда јо давање простора за то, давањо дакле прилике да се блуд проводи. В ЛСивановиИ Посебни Део III § 106 1 2 6. 2° Или у идењу на руку ировођењ^ блуда, т. ј. у посродовању, другим рочима у дово1)ењу у везу лица р;<ди вршења блуда. В. ЖивановиК Посебни Део III § 106 I 2 а.

') Уи. КалајџиК Поуке и обавоштења 216. Наредба општиноко власти о времену, до ког ое каФана и механа смеју дрзкати отворене, не под.]ежи одобрењу среске полицијскс власти. „Шена, умесност, вели Калајџић, може бити предмет оцене само поводом жалбе и у смислу чл. 33 з. о уређ. окр. и ср., али пе може бити понпштена због тога, што није тражено претходно одобрење њено од страие среске власти".

б) Да би овај иступ био свршен, нијо потребно, да јо блуд заиста извршен. в) Кривац. — Пошто је овај иступ блажија врста преступа подвођења из § 208 к. з., има се узети да је овде умишљај потребан. Он со састоји у спести, да сс доводо у возу два лица ради провођења б гуда, одн. да им се за то даје прилика. IV. Истуии из § 365 к. з. — «Затвдром од десет до тридесет дана, воли се у овом §, да се казни: 1. Ко чију му драго веру хули и ружи, или исмејава чије му драго вере начин и обичаје слављења Вога (за јавну увреду види § 207)". а) Онде су дакле предвнђена два иетупа : 1° Хуљење Гог а и вере, т. ј. изјава омаловажавања Вога и ма које иризнате вере. В. о овом крпвичном делу Жив ановиК Иосебми Део III § 108. Да би оно било истун пз § 365, а не прсступ из § 207 к. з. потребно јс, да није извршено јавно, у смислу § 210 а1. 3 к. з. (в. Живановић \ вр да и клекета у Пол. Гласнику 1910 и 1911 год. § 11 § I). 2° И исмејавање начина и обичаја слављења Бога ма које вере, т. ј. омаловање истих. В. о овом крцвичпом дслу Живановип Посебнм Део III § 109. И овде је потробно, да ово дело није јавно извршено. да би било иступ из § 365, а но преступ из § 207 к. з. б) Кривац. 1° Без значаја је, да ли је извршилац члан опе религијске заједнице, чијсг јо Бога и веру хулио, одн. чијо јо веро обичаје и начино слављења Бога исмејавао. 2° Пошто је овај иступ једна нарочита, блажија врста преступног кривичног дела из § 207 к. з., има сс узети, да је потребна виност п то умишљај. 2. Ко децу или људе од цркве или закона хришћанског одвраћа." а) Радња се састоји даклс: 1° У одврапан>у кога од хриш&анске цркве, т. ј. у павођењу кога, да се ол1>ечс хрпшћанс. е вере. (Г) Без зпачаја је дакло, да лп јс подстрекач у^пео или не. (2) Без значаја је, од којс се хриш • ћанске веропсповестп ко одвраћа. 2" Или у одвраИању кога од хришАанског закона, т. ј. у навођењу кога, да се у оаште не придржава овог или оиог правила хршићанске вере. (1) В. 1° (1), (2). (2) Но би према томе спадао овде случај, кад би се ко одвраћао, да извесног дана но иде у цркву. 1 ) б) Кривац. — В. 1 б. 3. Ко се усуди из сујеверја, мртваца из гроба ископати, или га одсецањем појединих удова или иначе нагрђивати". а) Радња се оастоји да лс: 1° У мскопавању мртваца мз гроба. (ШГТЛВИТ.Е ''I- '

Ј ) Уп. Ценић 876.