Policijski glasnik

СТРАНА 218.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРО.Ј 28.

за полициског писара треће класе среза љубићског Драгутина Станковића, полициског писара исте класе среза посавског, округа београдског, по службеној потреби; за полициске писаре треће класе управе вароши Београда: Милана Стојановића, полициског писара исте класе среза посавског, округа београдског, по молби: Морица Демају, апсолвираног правника и Драгољуба Ристића, практиканта исте управе; за полициског писара треће класе начелства округа тимочког Данила Радивојевића, апсолвираног правника; за полициског писара треће класе среза копаоничког Максима Савел>ића, апсолвираног правника; за полициског писара треће класе среза пожаревачког Милорада М. Матића, апсолвираног правника; за полициског писара треће класе среза зајечарског Тихомира Мирковића, правника; за полициског писара треће класе среза власотиначког Милана Тадића, учитеља ; за полициског писара треће класе среза неготинског Аранђела Ћалића, пореског помоћника ; за полициског писара треће класе среза рачанског Панту Ћирића, практканта среза иодгорског ; и за полициског писара треће класе среза пчињског Драгутина Ф. Ковачевића, пореског помоћниика. Из канцеларије Министарства Унутрашњих Дела, 19. јула 1913. год. у Београду.

Указом Његовог Величанства Краља Петра I, на предлог Министра Унутрашњнх Дела, а по саслушању Министарског Савета, решеио је : Јован Л. Симић, полициски писар прве класе среза неготинског; Велимир Јовичић, полнциски писар прве класе среза лесковачког ; Драгомир Нешковић, полициски писар ирве класе среза трнавског; Михаило Т. Кичић, полициски

писар друге класе среза пчињског; и Драгољуб Поповић, полициски гшсар друге класе управе вароши Београда, разрешавају се од досадашње дужности у поменутим срезовима — управи — и стављају на расположење Врховној Команди на терет ратног кредита с правима, која им даје ухтз од : 26. септембра 1911. год.; 2. маја 1912. године; 15. апрнла 1911. год. и 29 јуна 1910. год. за последњу двојицу и оним, која су стекли постављењем Врховне Команде, у колико су она у сагласности са законом о уређењу округа и срезова и законом о чиновницима грађанског реда, односно квалиФикација. Из канцеларије Министарства Унутрашњих Дела, 19. јула 1913. год. у Београду. ...СДОКЈДр"' СТРУЧНИ ДЕО ЗАДРУЖНО НАСЛЕДНО ПРАВО по ГРАЂАНСКОМ ЗАКОНИКУ КРАЉЕВИНЕ СРБИЈЕ

(НАСТАВАК) У осталом, и у самој ииокосној куКи није, код усвојоња. наслеђивање ограничено само на односе између усвојиоца и усвојоника. И збиља, §. 410. Грађ. Зак., предвиђајући случај да усвојоник умро без потомства, вели да Ке њега тада наследити крвни потомци усвојиочеви, и то наслеђивања обухвата „ ... и оно што сам (— т. ј. усвојеник —) стечо и приплоди" (§ 410. Грађ. Зак.). Као што видимо, усвојеник, ако јо то мушко лице — случај којим се ми овдо бавимо - не постајо само грађански син према усвојиоцу, већ се и између њега и крвиих потомака овога, синова (кћери), унука, и т. д., ствара цивилно сросдство. Крвни син, н. пр., усвојиочев добија у усвојенику грађанског брата, деца његова добијају у њему грађанског стрица и т. д.. А кад је тако, онда из тога троба извести да и усвојеник може, такође, наследити свог брата и своју сестру по усвојењу, ако би они умрли без потомства. односно наследити њихово сопствено потомство, своје синовце, синовице, нећаке. нећаке, по усвојоњу, ако би ово умрло но оставивши посло себе потомака. У овом смислу сс изражава и Г. А. Ђорђовић који воли: „ И усвојено дете наслеђује усвојиочеве иотомке онпм истим редом и онако, којим би родом и како би их наследило и рођено дете усвојиочово" [Наследно Право, стр. 101.). А тако исто узима ту ствар и Касациони Суд, као што со то,

н. пр., види из одлуке његовога одељоња од 30. Марта 1885. год., Бр. 1120., у којој стоји ово: „Усвојено доте, по чистом и јасном законском наређоњу §. 138. Грађ. Зак., добија сва права свога поочима и своје помајке, па и наследна и равна се у свему рођеној деци, ако би их поочим или помајка имали, а по §. 410. Грађ. Зак., такво усвојено дете по смрти наслеђују деца поочимова или помајкина у свему оном, што од поочима наследи, а и у осталом, што би тако усвојено дете стокло. По томо и логично је и праведно да и оно своју браћу, децу поочимову наслоди, кад ова без потомства остану, искључујући из наслођа своје посестриме, односно рођене сестре покојниково" (Гојко Никетић, ор. сИ., стр. 251.. В. исту одлуку наведену и код А. Јовановића, ор. сИ., стр. 94., прим. 4.). Шта више, у колико се тиче онога имања које јо усвојеник наследио од поочима или од помајке, то имање, ако би усвојеник умро без потомака и ако не би било ни крвних потомака усвојиоца, идо, по §. 410. Грађ. Зак., родбини поочима и помајке по законом реду 1 ). Што се, пак, тиче имања које је усвојеник сам стекао оно, у овом случају, одлази његовој крвној родбини. Живојин М. Перић. (НАСТАВИЋЕ СЕ)

0 ИСТУПЖМА од Д-Р ТОМЕ ЖИВАНОВИЋА

(НАСТАВАк) § 10. О иступима у погледу касапа, механџија, цигљара и топача. Ови иступи су предвиђени у глави Х1Л к. з., чији је наслов: „ О касааима, механџијама, цигљарима и тоаачима (саланџијама) а . Они су : . I. Истуи из § 368 к. з. — »Кланице или места, вели се у овом §, где касаии стоку кољу, као и тоиаре (салане) и цигљане могу само изван вароши иостојати. Исто тако не смеју кланице или тоиаре на текуИој води више села или вароши бити. Који иротивно овоме иостуаи и на ирву оиомену иолицајне власти не уклони, да се казни у новцу од десет до тридесет талира®. 1. а) Радња се састоји дакле: 1° У држању кланица и тоиара у вароши или на текуКој води више вароши или села. »Места, где касапи стоку кољу" су такође „кланице", то је овај став излишан. 1 ) «Но ово право усвојиочевих ородника, вели А. Ђорђевић (ор. сИ., стр. 102.), није у суштини право наслеђа него право на аовраћај оних добара, која су цутем наслеђа припала усвојеноме детету из усвојиочеве породице; оно је, дакле, само араво повраАаја наслеђа (које се у Француском праву назива 1е ге1оиг 8иссе88ога1)». За ову »ранцуску установу коју Г. Ђорђевић овде помиње в. В. 1Јасап1тепе, Ргесга с1е 1ГгоИ спИ, I. II, п° 84 е1 зи1У..