Policiski rečnik : Knjiga prva A — E

г и због повреде легитимног ои у толико је њоме допу-

а, прва дефиниција.

· наведеним дефиницијама, адистративни спорови воде се само циљу реституисања повређеног

трава или легитимног интереса, поје-

а, (приватног или правног ли), дакле у његову корист. Ово пра-

о није апсолутно, јер се ови споови могу, по изузгетку, водити и на

у појединаца. Изузеци ови пред“

иђени су чланом 21. ал. 3 9. 1 О С, у коме се вели:

„Министар Финансија може У циљу заштите законитости и. јавног интереса одредити у седиштима управних судова нарочите ортане, који ће се јављати као тужиоци у име државе у оним слу-

евима, кад је управним актом повређен закон у корист појединаца. Ако је повређен закон у корист појединаца, указом или министајр-

ким решењем, онда се у име државе јавља као тужилац код ДрMajor Савета Главна Контрола.“ По старом закону о пословном греу у Државном Савету (чл. 48.) 'лавна. Контрола. могла, је подносити калбе против указа само због 106с државног материјалног интерекорист-појединаца, дакле у својзаступника, државе као приватравне личности. Несумњиво је да овом смислу треба схватити. и ај законски пропис, јер ако би се рукчије узело испало би да обе паргчне стране буду управне власти са, вно-правним карактером — а, то је дминистративном спору немогућпо — и да једна другу туже, због врпења, јавно-правних функција, одното да држава, сама, вебе тужи, због зршења. јавне власти — а, ово (би бито апеурд.

а: наведених дефиниција још ив-

тави, да се административни споро-

ви могу водити само поводом радње ~

управне власти (кад је донела наредбу или решење). У току даљег излагања видећемо, међутим, да се они могу покретати и због нерадње ове власти, т.ј. кад она неће да донесе

наредбу или решење на које поједи-

над има, право.

Према, изложеним дефиницијама, битни су елементи административног спора: ; :

1. ПАРНИЧНЕ СТРАНЕ. Администраливни спор води се само измеby управне власти, као такве, 0 једне, и једног приватног или правног лица с друге стране. Према овоме, У сваком административном спору постоје две парничне стране: једна је управна власт која. је. у својству јавне власти, т.ј. вршећи извесну јавноправну функцију, издала управни акт, а друга је појединац (приватно. или правно лице), коме је овим Зктом незаконито повређено извесно су бјективно право или легитимни ин-

терес, и који с тога, спори његову за-

конитост. Из овога, опет, излази, да, административног спора. не може бити између приватних лица, или иЗмеђу самих управних власти, или поводом аката, које оне не доносе у својству управних већ у својетву које друге власти, нпр. као помоћни | органи судских власти (поводом извршења, судских одлука, суђења ис- ·

тупних“ дела, расправљања. разних |

приватно- правних спорова, по спекијалним законима, састављање из-

браших судова. и т. д.).

Под управним властима, У емпелу вођења. административних . спорова, | подразумевају се _и самоуправне власти. (чл. 16. 3: JL О. У. 0.).

Поводом указа и решења – Мианистарских административни – спорови воде се код Државног Савета (Чл. 17. вак.), 8 поводом управних | аката,

нижих административних власти код