Policiski rečnik : Knjiga prva A — E

ње службеника у државну служу, примање у поданство и т. д.). (В. аредбе, Решења, Уговори и У редбе). У управне акте не спадају акти оних управних органа, која врше само техгничке послове и материјалне расње (преписачи, конпеписте, професори п т. д.), јер ови џослови и ове радње нису правни зкта, већ се само јављају као њихове после. дице или претпоставке (узроци). У ове послове и радње спада и гастављање исправа, којима управна, власт утврђује постојање извесних чињеница (вођење јавних књига, издавање уверења и т. д.), јер оне не садрже изјаву воље управне власти, већ само констатацију појединих чињеница. Због ове констатације оне могу · имати правну снагу доказа али не и правну снагу наредбе или уговора. Изузимају се случајеви кад је сама наредба издата у облику исправе · (допуштење за ношење оружја, за лов и т. д. — O Држави, стр. 284 до 285). = Ова кратка напомена о управним актима, била, је неопходно потреба,

___BA би се што боље ехватио појам ад-

министративног спора, који у нашој пракси још није довољно преочишћен. Прво питање, које у овом циљу треба извести на чисто, јесте: (која акта управних власти могу бити предмет административног спораг Као што се види из уставне дефиниције о административним о споровма, предмет ових спорова не могу бити они управни акти које управна власт, на основу нарочитог законског овлашћења, издаје по своме властитом, слободном нахођењу, односно по својој субјективној оцени („како да поступи оцени или да реши ствар“), т.ј. које издаје по својој дискреционој моћи (указ о отпуштању чиновника, који није навршио 10 година службе, решења којим се

поједини одбијају од пријема у по данство, од тражења механских и кафанских права и т. д.). IJ Пошто дискрециона моћ постоји само у границама законског овлашћења, то је сасвим природно да прекорачење овог ограничења може да. ти повода административном спору. „Не треба мислити — вели г. С Јовановић (о Држави, стр. 278. — да употребом своје дискреционе моћи управна, власт не може ни на који начин изазвати административни спор. Као што смо ви дели (8 37. П), дискрециона моћ. управне власти подведена је под законске границе; чим би се управна власт огрешила о те границе, административни спор по стао би могућан. На пр. један ди: скрециони управни акт не учини | надлежна власт, или надлежна

власт га учини, али не у пропи: сној форми — у том случају поје-

динац, који се не би могао жалити против нецелисходности тога акта да та је учинила надлежна власт у прописној форми, може се пр тив њега жалити, јер он сада ни само нецелисходан, него и незаконит. Код француског Државног Савета узима се, да дискрециони акти дају и онда повода административном спору, кад су учиње ни ради неког другог циља а не онога који је законодавац имао у виду.“ | A o. Дискрециона моћ управне власти не постоји у оним случајевима, : којима је сам законодавац тачно од редио шта она има да уради, неос тављајући ништа њеном субјективном нахођењу. У овим случајевима. управна. власт везана је у своме раду самим законом, и има да изврши са. мо оно што закон прописује. Ако приликом овог извршења она не по ступи у свему онако како је за: