Policiski rečnik : Knjiga prva A — E

Anu Ако се пиће точи у зградама, (гостионица, хотел, кафана, крчма и биртија), онда ове зграде мора. ју имати месно право. i

Лично професионално право, право за точење пића и месно право, три су различита права и добијају се одвојено једно од другога, ако су испуњени потребни услови (чл. 9. правилника Мен. У. Д.).

Лично, професионално право. OQ“во право морају имати сва лица, ко-

ја врше точење пића ма где и ма "како. (чл. 16. истог правилника), са

изузетком лица о којима је реч у

чл. 21. овог правилника.

Лице које Жели добити право, да

је способно за професијонално точење алкохолних пића, мора ово право тражити од надлежне полицијске власти, и ако та, добије, има, платити једном га увек таксу из ТБр. 63.

(200 дин.). „Ово право зове се лич-

но и њиме се може овлашћено лице · користити на територији целе Кра-

љевине“. (чл. 15. истог правилника). За, издавање личних права надле~ жне су жупанијске власти односно "окружна начелства (у местима где нема жупанијских власти). Прописна, такса, лепи се и уништава, на, самом праву, које се молиоцу предаје на реверо, који се придружује актима одобрења, (чл. 17. истог правилНика). Ову таксу не плаћају малолетнипи, под старатељством и правна лица, али за то сва ова лица морају имати пословођу, који мора имати · лично право и одговарали условима, из чл. 18. Џословођа, одговара, ва све неуредности и неправилности солиарно са сопствеником (чл. 19. истог правилника.).

_ Правилником Мин. У. Дела је прописано:

А) „1. Полициске власти морају обратити пажњу при издавању

још

«!

личнога права на личност, којој. та издају, да ли је физички способна за вршење точења, пића, да. ли је поверљива и поуздана лич-· ност, да ли је доброг владања, да

ije кажњена нити под истрагом за, злочина, дела и преступна, дела, из користољубља, да није склона, пороцима, да је пунолетна, да (ужива сва грађанска права и да је поданик Краљевине Срба, Хрвата, и Словенаца.

2. O издавању или неиздавању · личног права полицијске власти доносе формално решење, које предају молиоцу.“ (ЧЛ. 18.). j Расписом Мин. У. Дела од 18. де цембра, 1890. г. ПБр. 20851., О. Бр. 9020. (Пол. Збор., стр. 205) наређено је надлежним полицијским властима, да ником не издају лична, механска или кафанска права док уверењем државног лекара не утврди, да не болује ни од какве заразне болесети, а нарочито од сифилиса; и да забрањују употребу и вршење овог права свакоме кафеџији или механџији, ва, кога, се лекароким прегледом утврди „да су он или његова.

лепчивом болешћу. ~ Ова забрана, има, трајати до оздрављења, које се има, утврдити лекарским прегледом. Заражена, послуга мора се одмах уклонити из радње.“

Према, чл. 2. и 3. правилника Мин. Н. 3. за хотеле, кафане, здрављаке, пивнице, крчме и кујне, од 16. јула 1919. т. Бр. 12951, господари ових радња, и особље у њима запослено. морају имати лекарско уверење да, не болују ни од какве заразне и прилепчиве болести, а нарочито од сифилиса или од отворене туберкулозе. (В. Ашчинице). : |

Ив чл. 4. правилника, Мин. Фин. излази, да се лично, професијонално

право може издавати и женским JV

породица заражени каквом | при- ~