Policiski rečnik : Knjiga prva A — E
има, разуме се под изложеним у"словима, и по одобрењу мужа ако су !. удате. (В. Жене).
___E) „Лично право престаје да
важи, а и решењем надлежне вла-
– сти одузеће се:
а) смрћу онога на кога гласи;
6) ако ималац овог права буде осуђен sa злочино дело или за
_ преступно дело из користољубља;
в) ако падне под стечај;
г) ако је од стране полицијске власти три пут кажњен за разне неуредности како санитетско-полицијске, тако и у погледу чисто TIOJIHIIHOKOM ;
д) ако се утврди да потпомаже или у своме локалу прикрива кри-
јумчаре или кријумчарску робу.“
(чл. 20.).
8) „1. Одобрења (дозволе) за точење пића у баштама, парковима и у сталним о баракама, као и у привременим баракама код већих радова и предузећа, даје у принципу Министарство Унутрашњих Дела, по предлогу надлежне полицијске власти.
2. За ово одобрење (дозволу) на плаћиваће се само такса из ТБр. 5"
· таксене тарифе.“
3. Тек кад лице добије писмено одобрење од Министарства _ Унутрашњих Дела може тражити право за истакање пића од надлеж-
– них финансијских власти према
ТБр. 62. таксене тарифе и прошиима правилника. за извршење тота тарифног броја.
4. Лице, које је добило оба, ова. · права, може точити пиће у башта ма, парковима, и т. д.“ (чл. 21. ).
Из овога излази: да лица, којима, је реч у овом члану, не морају имати лично професијонално право, већ
Г 20 динара.
ил је довољно само одобрење ( дотад : та) Мин. У. Дела. _
Лица, која имају право точења пића у локалу са месним правом, поред кога имају башту која је састав- . ни део овог локала, могу Точити пи- | ће и у башти без нарочитог одобрег ња. (чл. 22. правилнјка Мин. У. Д.) | Ова лица плаћају само једну таксу | из ТБр. 62 (и за локал и за башту уједно), али се при процени за пла- | ћање ове таксе узима у обзир да се · пиће точи и у башти (чл. 25.). :
Месно право. Ово право морају · имати све зграде у којима се обавља. | механска или кафанска радња (гО0стионица, хотел, кафана, биртија) — чл. 1. правилника Мин. У. Дела).
Издавање месних права врши Министарство Унутрашњих Дела, на предлог великог жупана, где овог нема на предлог окружног начелни- | ка, а у Београду на предлог управника Града Београда | (ЧЛ. 2. истог. правилника).
Према ТБр. 61. таксене тарифе за. месно механско или кафанско право плаћа, се ова такса:
а) у Београду, ~ Загребу, Љубљани, Марибору, – Новом Саду, Осеку, Сарајеву, Сплиту и Суботици динара
6) у местима преко 2000 становника динара, :
e) у местима до 2000 становника динара,
Ову такеу плаћа сопственик зграде, једном за увек, и стечено је право везано за зграду, те се с тога не може пренети с једне зграде на друту (чл. 8. и 12. истог правилника,
Према чл. 13. и 26. овог правилника, ову такеу не плаћају зграде у којима се налазе ресторације на државним железничким станицама ако су сопственост државе, даље: стал-
не и привремене бараке, баште, пар
крчма, —