Policiski rečnik : Knjiga prva A — E
рх : e A
Апсеници. Према 0. К. СО. од 27. · априла, 1881. год. Бр. 1779., као ап-
сеник сматра се свако лице лишено слободе од стране власти ма за ка“ кву кривицу, без обзира да ли је ову кривицу учинио или не.
По 5 345. К. 3., кажњава. се затвором од 3—19 дана: „ко апсенику за иступљење на, затвор осуђеном оруђе даде, или му иначе на руку учини те овај из затвора побегне“.
У 8 98. истог зак. предвиђена, је казна, за намерно ослобођење затвореника и притвореника; У 5 98а за подржавање одбеглих осуђеника, притвореника, и окривљених лица, У 5 99. за намерно или нехатно идење на руку апсенику, примљеном на. чување или спровођење, да. побегне, а у 8 129. за чиновника, коме је поверено да чува или да прати ухваћеног кривца, па та навалице пусти или му на руци буде да побегне. Побуна апсеника кажњава Ce по 5 100. К. 3. Она постоји онда, кад се апсеници у заводу, у апсу или ван завода, на раду, узрујају и насилно из апса изиђу, или се успротиве овојим чуварима, и надворницима, или их принуде или покушају принудити да што учине или не учине.
Према 0. 0. С. M. С.“ Бр. 13455-1908. г., казна, за, дела из 5 100
о има се, изузетно од 5 69. овог Зак., извршити или издржати по издржаној или опроштеној казни због које је кривац био лишен слободе.
Архиве. О уређењу архива, постоји распис Мин. У. Д. од 20. дедем"бра 1880. г. ПБр. 11608. (Пол. Збор., стр. 1155). — По 86 995. К. 3. кажњава се "робијом од 10 до 20 тод. ко злона– мерно запали архиве, јавне збирке за, “науку и т. VL По чл. 2. закона о Државној Агр"хири од 2. децембра 1898. год.: "Др
8
жавна Архива је засебно државни надлештво, које стоји под врховном | управом и надзором Мин. Пр.“, а за датак јој је: „да прекупља, сређује и чува све документе од општег зна, чаја, и историјске вредности (чл. 3. овог зак.), као и старе печате 5 важности и јавног значаја (чл. 10 Џо писменом захтеву државног ар хивара и одобрењу надлежног МИНИ стра, Државној Архиви имају се у ступити и сви документи опште вред ности и јавног интереса из архи. појединих државних надлештава, до. 1970: а, од овога, времена, па. у бу, документи горње врсте тек онда, не буду више потребни за службу 1 јединим надлештвима“ (41. 6.). ном 17. овог закона прописано | ј „Ко од чиновника, и служитеља, Др жавне Архиве намерно упропасти, или, без надлежног одобрења. MIO УЛ. 9. овог закона, изда, коме какав доку“ менат од знатније вредности или од оних што нису за јавност, било то у целини или почесно у изводу, 9, TG исто и онај, који би од таквих док, мената правио за себе или другог збирку без одобрења. — казниће по 5 86. казненог закона, “ = За, ислеђење ових кривица. прош служитеља и приватних лица над лежне су редовне иследне власти.
Астали. Одлуком Држав. Оавета, од 3-2-1911. г. Бр. 10636. објашњено: је, да, општине имају права. да од ко. феџија, који износе астале на "тро тоаре и улице, наллаћују таксу : ј0
ју одреди општински одбор.
Ви
Атар општински. „Свака оп има, свој цростор на. који се шрос њена, власт, и: тај се простор зове штински атар“ (чл. 5. зак, ООП нама). |
По чл. 11. овог закона споро: аларима, између двеју или више
штина, села и заселака, SVO ({y}HH'