Policiski rečnik : Knjiga prva A — E

во решава избрани суд, а, привреме-

о надлежне надзорне власти, црошив чијих се решења жалбе подносе Мин. У. Д. Решења министрова извршна, су.

– Према. 0. Др. С. од 26. новембра. 1910. г. Бр. 11348 „У случају распре о атару између две или више општиона, односно два или више села или заселака, надлежна надзорна власт дужна, је, по саслушању – дотичних страна, и свом извиђају, прхвремено одредити границе атару и слабију страну упутити у остављеном року, који не може бити дужи од два месеца ни краћи од двадесет дана, да тражи састав избраног суда који коначно решава о границама атара. У овоме року, који се рачуна од дана извршности решења надзорне власта, мора се саставити избрани суд, ина"че транице општинских атара, при"времено одређене решењем надзорне власти, постају сталне.“

Ако се о атару споре општине, села и засеоци, који нису у једном истом срезу, онда ће ва привремено одређивање граница бити надлежна,

Ha власт, коју својим решењем —

које је извршно — одреди Мин. У. Д. (чл. 1. У.

0. 0. К. О. од 17. јануара 1914. г. Бр. 94. објашњено је, да, за спорове око атара, било између две или вите општина, било између појединих

ела, или заселака, нису надлежни првостепени, већ искључиво избрани судови.

Атентат. Под овим именом подра-

зумевају се сви напади на Живот, тело и слободу владаоца и чланова његовог дома, (5 87. К. 3.).

"По чл. 9. Устава, смртна се казна оне може установити за чисто поли-

тичке кривице, изузев случајеве ив-

вршења или покушаја атентата на личност Владаочеву и на чланове

Ау

Краљевског Дома, за које је одређеу кривичном за-

на смртна казна кону.''

Аутомобили. Као и остала јавна. и приватна саобраћајна ~ средства, тако и аутомобили подлеже надзору месних полицијских власти у погледу сигурности лица и имања, и уредности и угодности јавног саобраћаја (8.326. К. 3.).

По ТБр. 100. таксене тарифе, за пријаву држања аутомобила, фијакера и полуфијакера, без обзира на, употребу и употребљивост, плаћа се на име таксе 200 динара од комада, а, поред тога плаћају годишње, и то: -

а) аутомобили 3000 дин.;

5) фијакери (полуфијакери) са два коња 500 динара; ,

в) фијакери (полуфијакери) са. једним коњем 200 динара.

Чланом 106. таксеног правилника од 6. новембра 1923. г. прописано је:

„По Т.Бр. 100. таксене тарифе плаћа се такса за пријаву свих врста аутомобила, фијакера и полуфијакера, без обзира да ли се употребљавају за превоз путника, пренос робе, спекулативне циљеве или за чисто личну потребу.

Лица, која у земљи израђују под-

возна средства, која подлеже при-

јавној такси из ТБр. 100. таксене тарифе, не плаћају ову таксу док им ова стоје на стоваришту, и ако их не употребљују за вожњу, али су дужна, одмах по изршеној продаји известити надлежну ~ полицијеку власт о продатом Подвоз-

ном средству и саопштити име и

ванимање купца и место његовог

становања. Го то не учини казниће се по прописима закона о таксама и овога члана.

'2. По истом тарифном броју пла- |

ha ce годишња такса за дотичну.