Policiski rečnik : Knjiga treća M — Š

ржи, а уједно се обвезује да ће је он платити, ако је о року не би сплатило лице, које је означено ао главни дужник. Последњи ин"досатор на меници зове се притежатељ менице а тако исто назива е и ремитент, који меницу није пренео на другога (5 85 тр. вак.).

6). Уговор о пријему менице или о менични пријем (акцепт). Овај се уговор може закључити само по вученој меници а закључује га трасат са ремитентом, или са којим индо_ сатором Хако је меница пре тога већ пренета). Закљученим уговором _ трасат се обвезује да ће по наредби трасантовој исплатити меницу о року, и од момента његовог вакључења — које се састоји у стављању потребне изјаве на меници — он постаје главни дужник — акцетпант. (прималац) У У 88 — 95 трг. Зак., и

ов) Уговор о меничном јемству и ли менично јежство (авал), који за_ кључују притежатељ менице с ме___HUUHUJN јенцемн (авалистом) .Овим _ уговором менични јемац обвезује се ода ће платити меницу са интересом и свима трошковима, ако је главни дужник не исплати о року. (5 5 116—118 трг. зак.).

„Од свију тих уговора менич-

них — вели (Спаса Радојичић (Основи Vaio права, стр. 230, Београд, 1920) — најважни-

Ди је уговор о издању менице. Он је, наиме, неопходна основа 3 и претпоставка. свију осталих, јер · сви ти други уговори могу постати тек кад се он пуноважно закључи и главну, меничну обавезу васнује, па и тада, по правилу, само у границама које се њиме поставе, и са задатком (непосредним или само посредним) „да осигурају извршење његово.

8 – Мен

Због тога се уговор о издању менице често пута у правној науци и зове главан или основни менични уговор за разлику од свију осталих меничнњих уговоре преноса, пријема и јемства, који се називају споредна. Ти последњи уговори зову се, осим тога, још и случајни, јер меница може бити пуноважна како без једног

од њих, тако и без свију њих у-

купно, те се не морају закључи-

ти уз сваку меницу.

Менични уговори важе само он-

да кад се закључе у писменој

форми, коју је закон за њих нарочито прописао. Писмено, које се по закону има саставити о основу ном меничном уговору, зове се меница; писмене пак изјаве „које

се имају написати на меници о

сваком споредном меничном уго

вору, називају се — менична изјашњења (5 81. трг. зак.).“

Менични уговори трговачки су, уговори (5 17. зак. о устројству, Трговач. Суда) особене правне природе, која се огледа у овоме:

а) Сви менични уговори јеонострани. су, јер заснивају обавезу само за једну уговорну страну, Докле другој страни дају само права.

6) Предмет њихове обавезе може бити једино каква сума новаца, а никако што друго, и

в). Они су најзад, строго формални, (свечани) уговори, т. ј. такви који су пуноважни само онда кад су закључени у форми законом прописаној, односно кад су састављени написмено, са садржином коју је закон тачно одредио и т. д.

По 5 80 и 162. трговач. зак., битни саставни делови (саставци) менице ови су:

1) Означење да је меница, које се мора налазити у самом меничном тексту;