Policiski rečnik : Knjiga treća M — Š

по И 50

грађански законик, у колико се законског начина прибављања тиче, у, првом реду у 5 9 2927 и 98 установљава баштинске књие, остварујући закони начин приављања добара у упису у те њиге, и за тим законодавним ретењем од 16 априла. 1850 год. Мо 571 (Зборник У. стр. 126) упућује свакога ,,Који мисли себе правом сопствености HO сми– слу. уставног и грађанског закона · обезбедити, да свако добро, које на себе и своје име пренаша у —баштинске књиге не пропусти у_ вести,“ додајући ,,да у напредак · неће моћи пренашање непокретних добара имати силу и важност ако се такво није у баштинске књиге увело“ — чему је опет у У 299 извео следство, да „,са увођењем новог господара у баштинске књиге он и закону дрзжавину, добија, која се по обичају и получава,“' и тиме закључује тај закони начин прибављања, који закон за прибављање тражи. — Но доцније, увидев не·згоду у томе што баштинске књиге нису одмах могле бити устројене, а у цељи задовољења ове потребе, којој би баштинске књиге имале да служе, законодавац је издао уредбу од 13 јула 1850 год. Во 1119 (Зборник У. стр. 259) У којој наређује:, „да до установљења баштенских књига у "отачаству нашем, судска потврЂђења тапија и других уговора о преносу права притежања, имају ону исту правну важност, коју и убаштињења по 5 У 292 и ____298 Ip. 3. имају.“ — ОчигледHO је, да је овом уредбом, издатом после издања грађанског за коника, који пуноважно прибављање сопствености непокретних добара условљава уписом у баштин-

та

ске књиге, и после уредбе од 16 априла 1850 год. ВЈХо 571, која То исто објашњава и утврђује, створено – једно о изузетно стање и утврђено да ће до устројства баштинских књига, ономе чему би оне имале да служе, служити друге исправе, а то су судска потврђења тапија и других уговора о преносу непокретности. У редбом овом дакле створено је једно сасвим ново стање, које у себи све друго може оличавати само не установу баштинских књига; оно се у своме извођењу може баштинским књигама приближаваи; оно може у истој цељи јавне сигурности притежавања служити, ради које и баштинске књиге постоје (као што је то законодавац у мотивима наведене уредбе и Казао), али и у крајњим границама изведено оно ипак баштинска KiLHга није. — и сада, кал се то стање расмотри, види се, да 32конодавац износи једну групу исправа, које ће у будуће баштинске књиге представљати — тапије и други судом потврђени уговори о преносу. Првенство каKBO ин једној ни другој групи исправа није дао; никакве разлике у њима није учинио; он их само као привремене заступнике баштинских књига сматра и сву гарантију за саму ствар види у судском потврђењу тих исправа. и, кад законодавац ту разлику не прави, разуме се, мора се увети, да како судски потврђене тапије, тако и судски потврђени уговори о преносу исту важност за утврђење правне важности дотичног правног посла имају. Истављањем пак тапија пред уговор о преносу непокретности имања, који је судом потврђен, или негирањем овог последњег, чинила