Policiski rečnik : Knjiga treća M — Š

штинама о наплаћивање таксе за _ запремање земљишта на трговима. и другим нарочитим местима за продају животних намирница, стоке и производа, погрешно тумачи реч „товар“, то је част Ген. Дир. Поср. Пореза замолити то Министарство, да изволи наредити, да се преко великих жупана у Србији и Црној Гори саопшти – свима општинама, да се приликом "паплате поменутих такса реч „,товар““ има сматрати као количина патоварена на једног коња, а не као количина од 100 килограма. (В, Јавни Тргови).

Трговци. По 9 1. законика трговачког „За трговце сматрају се они, којима је трговање обично занимање.'“ „Шта је то трговина — вели Др. Л. Марковић (Трговачки за– коник — коментар) — законик није определио. Под трговањем разуме се закључивање трговачких послова. Који су пак послови трговачки, то је прописао закон о устројству трговачког суда од 12 децембра 1859 у свом Š 17.” (B. будска организација).

По нашем трговачком закону (5 1) — вели Спасоје Радојичић (Основи трговачког права, стр. 25) — да се неко природно лице сматра за трговца треба да испуни ова три услова:

1. Оно треба да тргује под сво-

јим именом. То значи да оно треба да врши у своје име бар један од оних послова, које смо напред означили као основне трговачке послове.

Према послу које врши, то се лице зове трговац (у ужем смислу), ако само купује и робу продаје онакву какву је купио; фабрикант, ако купљену неурађену

робу у својој фабрици прерађује машинама у какав други производ, па тај последњи продаје; занатлија, кад ради То исто што и фабрикант само без машина, 0бичним алатом; берзијанац „бан-

кар, лиферант, возар, трговачки |

посредник (сензал), комисионар, предузимач (грађевинар), који ради одговарајући трговачки посао, т. ]. берзанске послове, банкарске, набављање – (лиферовање),

превоз и т. дД...

Од трговца закон само тражи да у своје име тргује, али не и то да он сам собом врши трговачке послове.

2. Њему треба да је трговина. занимање. То значи да за појам трговца није довољно да ко год макар како тргује, него је потребно, JNa намерно и стално врши који од основних трговачких послова, и то са тежњном, да отуда добије сталну зараду, KOJOM ће се издржавати и повећавати своју имовину. Само такав се рад зове занимање. Према томе HE може се сматрати за трговца онај, који истина врло често врши какав трговачки посао „али му се при свем том није намерно и стално одао, него га предузима само кад се укаже згодна прилика.

Наш закон не тражи од трговца да му је трговање једино занимање, него је задовољан ако му је оно и само обично занима. ње. Према томе, у нас се за трговца има сматрати и онај, који поред трговања, којим се обично занима, има још једну или више нетрговачких радњи, макар My, ове биле и много знатније и веће од трговачке радње, па мал кар му било и забрањено „да се поред њих бави и трговином. Н..

Трг 1

|