Policiski rečnik : Knjiga treća M — Š

Трг

пр. сматраће се за трговца и земљерадник, који обично – тргује стоком и храном; чиновник, правозаступник, који стално тргују; инжињер који се бави стално преДузимачким послом и Т. д.

У нас се законом за појам трговца не тражи, да се тргује јавно, па према томе има се сматрати као трговац и онај, који нема својега дућана, који није 0бјавио фирму и т. д. у опште онај који врши тајно своје трговачке послове...

5. Оно треба да је правно способно за трговца.

Правило је, да ту способност имају сва пунољетна лица, т. ј. она која су навршила 21 годину живота, била мушка или женска, а да је немају малолетници, т. ј. они, који су испод те године живота (%ф 7. трг. зак. и став 1, чл. 4. зак. о радњама). Али, изузетно од тога правила, те способности немају ни ова пунолетна лица: а) умно оболела лица; 6) лица судом проглашена за распуснике; в) глуво-нема; сва та лица стоје под старатељством, и за њих потребне правне послове врши њихов старатељ; г) удате жене, јер се налазе под влашћу свога мужа, па само с његовим одобрењем могу закључивати правне послове (уговоре).

Ова лица, која немају правну способност за трговање, треба разликовати од оних, којима је забрањено трговати (као што су н. пр. чиновници, јавни правозаступници и т. д.). Неспособна лица, макар колико да су трговала док су. била неспособна, никако се не могу сматрати као трговци, нити трговачки послови, које су извршила, за њих садржавају правну обавезу. На против лица, ко-

Трг

јима је само забрањено трговати, ако ипак тргују и при том још испуњавају сва три напред означена услова, прави су трговци и као такви обавезни су, да у свему изврше све своје трговачке 00везе. То, пак, што су повредили пропис који им забрањује трговати,- за њих може изазвати само какву дисциплинску казну.“ Трговачки законик нарочито ста-. вља у дужност трговцима: ~

а) Да протоколишу своје фирме“ код надлежног суда (у _ Београду код трговачког а у осталим местима код првостепених судова), као и да обзнањују сваку њихову про-

мену, пренос или престанак, — 5 5 о и 6. Непротоколисање фирме има за последицу казну (чл. 52.

зак. о таксама) и губитак права на принудно равнање (5 69 тач. 2. под а зак. о степц. пост). ·- i

6) Да обзнане колики им је мираз жена донела, као и извод из брачног уговора, у колико се овај уговор тиче имања. 5 6. Ако муж ово не учини, жена губи право првенствене наплате мираза из његовог имања, које јој даје 9 776 Ip. 5. (5. Мираз).

в) Да воде трговачке књиге (дневник, књигу преписа писама и инвентар) ф 5—10, које — кад су уредно вођене — „може суд у трговачким пословима за полудоказ сматрати“ (5 12). Невођење или неуредно вођење ових књига има за последицу казну по казненом законику и зак. о стец. пост., као и губитак права на принудно равнање. (В. Банкротство, стечај.

Одредбе закона о радњама важе и за трговачке радње, у колико специјалним законима није друкчије на-

ређено. (В. Радње, Торбарење, HD. Ме).