Policiski rečnik : Knjiga treća M — Š
процесно-правном смислу „разуме | се — вели А. Ђорђевић — проце"сна правна радња или позивање суд | ске власти у помоћ ради заштите тужоом (акцио) санкционисаног пра
пост.). Она спада у опсег процесног | права, те за то јој законик о по-
мо писмено, које садржи ту про-|
Туж
ко две оделите вредности у HMO- | вини извесног лица, већ само је- |
дна.“ | Под тужбом у формалном или |
|
ва или правног односа (5 93. грађ.
ступку судском у грађанским пар | ницама одређује нарочиту — форму |
(% 94. грађ. пост.). У овом дру- |
том смислу тужба се назива и са-| цесну радњу (в. 5 104 „препис | тужбе“ и У 305 „тужба се може дати).“
„Тужба није, дакле, ништа дру- | го — веле Ж. Перић и Др. Аран- | ђеловић (Грађанско судски по- | ступак, део први, књ. 1. стр. 117) | — до оруђе које је појединцима дато од стране државе у циљу да њиме бране своја права од папада којима би ова могла бити изложена. Тужба то је право у покрет стављено, право које се жели у практици реализоваTH! a зато што се, са извесне стране смета његовом мирном остварењу. Помоћу тог средства појединац призива у помоћ друштвену власт, т. Ј. законом организовану силу, да му она пружи о· требну заштиту и да тако обезбеди важност његовом праву.
Свако право предвиђено позитивним законом огарантовано. је тужбом; и тиме самим што је закон појединцу признао извесно право, он му је дао, једновремено, и средство да га може остварити, дао му је, другим речима, право на тужбу.“
.
522 Туж
Према природи права, која су њима санкционисана, тужбе се деле у две главне групе: 1. статусне и породично правне тужбе и 2 имовинско правне тужбе. Првима се за. штићује правно стање или правни положај лица и права која проистичу из породичних односа, а другима имовинска права.
Имовинско правне тужбе тројаке су: а) стварне (реалне);О) облигационе и в) тужбе за заштиту наследног права. Првима се заштићују стварна права (право својине,
службености и залоге), другима се
тражи реализовање тражбених права, а трећима реализовање наслед“ пог права.
Са гледишта предмета права које је њиме санкционисано разликују се: а) тужбе које штите имовинска права на покретним стварима, и 6) тужбе које штите имо“ винска права на непокретним стварима. :
Према разлици стварних права на право својине и на право жржавине, и тужбе за њихову заштиту разликују се на: а) својинске (петиторue и 0) државинске (посесорне).
„Последња деоба тужби — ве-
ле 2. Перић и Аранђеловић (у.
пав. делу, стр. 126) — јесте она
која се чини са гледишта времена када се и начина на који се тужба подпоси. Њих има две врсте:
7. Главна или основна тужба, то јест она којом се спор заснива, а то је акт којим тужилац долази са туженим у процесно правни однос и пре кога тај однос још није постојао;
2. Инцидентне тужбе, а TO су оне тужбе којима се сфера процеса проширује. Оне могу доћи било од стране тужиоца било од стране туженог, било од стране
нанио
avio akata