Policiski rečnik : Knjiga treća M — Š

в) чији је поданик; г) је ли пре тога и за какво дело осуђено; д), колико је времена од прве казне протекло; е) је ли први пут условно пуштено с робијег“ :

Одредбе кривич. суд. пост. о ту-, жбама, важе, у главноме, и 33 тужбе по кривичним делима предвиђеним специјалним законима, у ког лико овим законима није друкчије наређено. (Б. Бирачки спискови, Животне намирнице, Зборови, Избори, Штампа, Шуме).

Одлуком Касац. Суда од 15—Х —1925 г., Бр. 8359 објашњено је:

„Суд је погрешно нашао, да син покојном П... не може прихватити тужбу свога умрлог оца, услед тога што је по 5 181 К. 3., право на тужбу и право да се оптужени казни, имао само повређени П.

У У 151 А. 5. говори се о томе, да ће се повреде из 5 175 Е. 2. истраживати и казнити само на тужбу приватног тужиоца, а сем

· тога означују лица, која у место повређене жене и деце могу тужЖитИ. Из овога излази „Да без тужбе повређеног П.., према поменутом законском пропису, не би могло бити отпочето кривично ислеђење према оптуженоме. Али када се из акта овог предмета, види, да је повређени П. још за, живота свога тужио оптуженога, и од те тужбе до смрти своје није одустао, — дакле да постоји тужба повређеног и да је по њој и ислеђење отпочето, онда је несумњиво да син умрлога П..., као његов наследник, његову тужбу може прихватити и тражити, да се оптужени на казну осуди, јер ни једним законским прописом није предвиђено да ће се оптужени

пустити о испод суђења услед тога, што је повређено лице, код дела која се на тужбу приватног | тужиоца извиђају, умрло, и ако од тужбе своје до смрти није 0дустало. Ово се нарочито види из одредбе Tau. 4 % 205 кривич. суд. пост., по коме законском пропису противу пресуда и решења“ судских могу незадовољство и жалбе изјављивати приватни ту-· жиоци и њихови наследници без · обзира да ли се дела суде и казне по званичној дужности или само на приватну тужбу.“ :

2. Тужбе по грађанским споро вима.

,„ Гужба има у праву — вели“ Андра Ђорђевић (Теорија грађанско судског поступка, стр. 192), — два значења: једно је материјално-правно а друго формално или продцесно-правно. -

У материјално paBHOM CMHслу под тужбом (акцио) разуме. се: овлашћење да судску власт“ у помоћ позовемо противу одре-· ђеног противника, који нам извесно приватно право (респ. прив правни однос) вређа или нам га не признаје, оспорава, те да га судска власт нагна да нам дотично право или правни _ однос призна и престане даље вређати | или одрицати, и ако има местау да нам још и штету накнади, коју смо претрпили због његове неоправдане радње... Тужба у овом. смислу зове се и право тужит се; ну, ово право не треба так сматрати као нешто засебно, од војено од самог повређеног права, за које се тужбом заштита. тражи и које тужби за осно служи;.... повређено право и пра во тужити се (тужба) нису ника

АЕ,