Policiski rečnik : Knjiga treća M — Š

Убаштињење в. Тапија.

Убиство. По 9 154. К. 3. „Под убиством разуме се свако недозвољено дело, чрез које какав човек живот изгуби, не сматрајући на начин и средства којима је то учињено.' „Убиство је — вели Др. “. Живановић (Основи кривич. права, посебни део, стр. 9) — уни-

штење једног људског живота извесном људском радњом, другим речима проузроковање смрти извесног човека људском радњом.“

Из наведене законске дефиниције излази:

а) Објект убиства може бити само људско биће (дакле и монструм), без обзира на стање здравља и способност за живот, и \

6) Смрт се може проузроковати сваком људском радњом, т. ј. сваким чињењем или нечињењем.

„Сасвим је, дакле равнодушно за појам убиства вели — Др. Живановић (у нав. делу) — којим је средством и на који начин смрт проузрокована. Тако радња се не мора састојати у физичком дејствовању „Ha тело, већ и у престрављивању, спречавању сна, недавању хране и т. д.

Но да би било убиства нечињењем, потребно је да је извршилац био правно обвезан на чињење. Да ли је извесна људска радња узрок смрти једног лица, има

се решити по теорији о узроку (в. ОД. 5 26). Кад је: она: је дан услов смрти „она може бити узрок према нашој теорији (VI) и теорији кондицио сине ква но без обзира на то, да ли би смрт отклоњена бити могла да се бл говремено с нужном помоћи IL вређеном притекло, или да л · повређени не би умро, да |J јачег телесног састава био, ли да ли се није повређење по неким извесним опстојателствим догодило, која су тиме принела. да повређени умре.“ 5 (154 а. 3.“ Радња дакле може бити уз рок и онда, кад је посредни узлов смрти. Тако пробадање | ј узрок смрти и онда, када је пр бодени умро услед неке органске болести погоршане изливом к ви или услед немара у лечењ или услед рђаво изведене лекар ске операције. |

По угледу на старије гаконода ство, и наш казнени законик разли кује убиства на: 1) убиства с пре: думишљајем; и 2) убиства без пре: думишљаја и за npBa прописује смртну казну, а за друга – казн од 20 година робије.

1. Убиство с предумишља;је.

Појам предумишљаја веома је споран у теорији, и с тога законоава не даје његову дефиницију, већ. ф 155 К. 3. само прописује " хотично и са предумишљењем ч века убије, да се казни смрћу“.