Policiski rečnik : Knjiga treća M — Š

По Др. Т. 2Живановићу ,,Предутишљај је одлуци на убиство претодеће размишљање о томе да ли се оно изврши или не“ (Крични законик, коментар, 1925 г.); "одлуком Касац. Суда од 14—У 925, Бр. 3895, објашњено је:

„Законски је појам предуми· шљаја у томе, да је учинилац кри_ вично дело извршио, или њего-

рио после хладног и зрелог размишљања и после јачег припрема_ња, потребног за извршење тога Дела. _ Предумишљај код једних дела

– вичног дела, као што је код убиства, где се убиство са предумишљајем предвиђа у S 155, a без предумишљаја, али опет са умишљајем, у У 156. К. 3.; код других кривичних дела пак He ини нарочиту квалификацију дела, него важи као отежавана Oколност од значаја само за јаче одмеравање казне за исто дело, како је то прописано у frau. 1.565. M. 3.

Овим законским прописом хоће се за предумишљај — зрелије размишљање, којим се до решености дошло, т. J. размишљање веће него што иначе бива, кад постоји сам умишљај, т. ј. кад се до решености дошло пред само извршење дела; и већа, него што то иначе бива, спрема за изврхшење дела, т. ]. нарочито припремање и смотреност за успешно извршење, у колико се то показује потребним за конкретни случај.“

Савремена теорија и новији казнеи законици напуштају ово разливање убистава на предумишљаји без предумишљаја, као непре-

о извршење започео по одлуци, или решености коју је себи ство- |

526

чини нарочиту квалификацију кри- |

| сле зрелог размишљања

Уби

цизно и у пракси тешко изводљиво, нарочито с обзиром на ка-' жњавање саучесника, и квалификуЈу их према начину и мотивима њиховог извршења.

У пројекту казненог законика за Краљевину С. Х. С. реч предумишљај замењена је изразима |, Пои припремања.'“ (% 165).

2. Убиство 6e3 предумишљаја. Ово кривично дело предвиђено је у 5 156. ал. 1. К. 3. који гласи: „Ко хотично, но без предумишљаја човека убије, да се казни робијом од двадесет година.“

Овде спадају сва умишљајна убиства извршена без предумишљаја.

Као парочита, тежа врста овог убиства сматра се убиство родитеља или предака у правој линији. (S 157).

У У 159 предвиђене су ове две специјалне пооштраване околности за кривца код убиства. :

а) Извршење убиства у циљу отклањања препрека, које сметају извршењу каквог казнимог дела.“

Под ,,казнимим делом“ подразумевају сва кривична дела, дакле и злочини и преступи и иступи, а под „,,предузећем'“ непосредне припремне радње. (ВБ. Велеиздаја).

в) Извршење убиства у циљу да се избегне хватање „,,на самом учињеном делу.“

И овде је без значаја да ли је ,,учињено дело“ било злочин, преступ или, иступ.

Поред убистава с предумишља-, јем и без предумишљаја, у казненом законику још су предвиђена:

3. Убиство у афекту. Према ал. = % 156 ово убиство постојаће: „ако је обвињени без своје кривице зло-

стављањем или великим увредама