Policiski rečnik : Knjiga treća M — Š

ну

Уви

трагова од неоцењене је важности по успех истраге, и с тога с њима треба да буду упознати темељно сви иследни органи. |

Са гледишта истраге под трагом се подразумева сваки знак, који човек или животиња остављају, за собом приликом задржавања на извесном месту или при пролазу, кроз исто, помоћу кога је могућно утврдити њихов идентитет, или бар неке њихове индивидуалне OCO-, бине. (Судске истраге и полиција од А. Ничефора, у Пол. Гл. за 190/ г.).

Ови трагови веома су многобројни и разноврсни, али су за истрагу најважнији:

ат) Отисци прстију. (ВБ. Отисди Претију);

61) Трагови ногу. Разликују се две врсте ових трагова: отисци стопала (босих ногу) и отисци 0буће (обувених ногу). Последњи су, миого чешћи но први. и једни и други могу се наћи у блату, земљи, снегу, прашини, песку, на каменим плочама и патосима са глатком површином, на недавно премазаном паркету, у брашну, и т. п. Отиске босих ногу на каменим плочама и паркету треба посматрати под извесним. углом, јер су често невидљиви на први поглед. (Овим отисцима слични су и отисци ноге у чарапама, карактеристични нарочито по отисцима шупљика од чарапа, које варирају према материјалу од кога је чарапа исплетена и пачину њене израде. (Мапџе! Че роlice scientifique (fehnique) par MR. А, Реф у Пол. Гл. за 1912, Бр. 13).

Да би се нађени отисци могли искористити за поређење са оригиналним отисцима и идентификовање кривца, треба их фиксирати, а пре него што се приступи овој

585

Уви

операцији још и заштитити од кваpa и уништења, покривајући HX сандуком, каквим већим судом, даскама испод којих треба метнути по пречнице, увоштављеним платном, кожом и т. п. Ако се отисци налазе у снегу, онда преко њиховог покривача треба набацати још и снега да би се спречило топљење.

Само фиксирање отисака врши се помоћу фотографисања, копирања и калупљења.

Отисци ногу фотографишу се у њиховом обрнутом положају и, по могућству, у природној величини, а ако је ово немогућно онда у половини ове величине (на плочи 13 18), па ову репродукцију доцни- | је увеличати у природној величини.

Приликом фотографисања отисака неопходно је потребно да регулатор на мутном стаклу (визир) буде паралелан са правцем отиска, јер се само на овај начин може добити његова тачна репродукција. Корисно је још, због директне мере репродукције, да се дуж отиска, који се фотографише, стави танка. пантљика од беле хартије, дугачка: одприлике 10 см. и подељена линијама од туша на сантиметре. Ову пантљику треба употребљавати и приликом фотографисања – осталих објеката, чија димензија треба да буде утврђена на фотографској плоUH. За копирање отисака употребљује се прозрачна хартија или платно или обично провидно стакло, које

треба пажљиво положити на отисак

и преко њих пажљиво повлачити | масним плајвазом или црним мастилом контуре отиска. Ако се прецртавање врши на стаклу онда Ce Oтисак — да му се не би поквариле ивице — мора претходно уоквирити картоном или парчадима дрвета: и т. п. и стакло метнути преко окви-