Policiski rečnik : Knjiga treća M — Š

_ Уви

ра. Копирање отисака, као што се · види, врло је просто, лако и у свима случајевима могућно, те га с тога треба увек вршити.

За калупљење отисака, т. ј. за прављење њиховог калупа употребљује се гипс, стеарин, восак; желатин, густо туткало, али је од свиЈу ових материја најбољи гипс, осредње замешен у хладној води. Да би се избегло формирање грумуљица, које отежавају калупљење, приликом справљања каше треба прах од гипса сипати у воду полако, у мањим количинама, и непрестано мешати воду у правцу кружном каIIHKOM HJIH парчетом дрвета и Т. п. Овако добивену кашу, по густини равну гушћем млеку, треба полако и без прекида сипати у отисак, и оставити га да очврсне, а по том га пажљиво извадити .Овај начин треба увек употребити за калупљење отисака, који се налазе на чврстом терену.

Ако се отисак калупи помоћу стеаринске киселине, онда га претхоДно треба загрејати врелим гвожђем и овлаш премазати зејтином помоћу фате или четкице (да би се калуп лакше одвојио), па тек по том сипати у њега ову киселину У висипи — дебљини — 3а 3 до 4 см. – Пошто насута киселина добро очврспе (за ово је одприлике потребно Т/2 часа),, треба пажљиво извадити добијени калуп, који представља најтачнију и најверпију позитивну репродукцију отиска. (Овај — начин нарочито је згодан за калупљење отисака који се налазе у песку,

536

прашини, брашну и у осталим слич- |

им. материјама. По мишљењу S. Гроса калупи ових отисака могу се најлакше и најбоље добити ако се у отиске састружу, у довољној коJIHUHHH, танки слојеви – стеаринске свеће и растопе помоћу _ усијаног

Уви

гвожђа. (О траговима, у Пол. Гл. за 1899 г).

Приликом калупљења. отисака на меким и кртим теренима треба их претходно очврснути, посипајући их помоћу пулверизатора концентрисаним раствором шпиритуса и туткала, па тек по. том калупити.

Отисци у снегу морају се, пре калупљења, посути танким слојем праха од гипса (кроз ситно сито). Код њиховог калупљења важно је, да температура замешеног гипса буде приближна температури снега, а да се ово постигне треба гипс замесити са мање воде а више снега. Гипс се може и директно сипати у. отисак ако је овај довољно чврст.

Да би се нађени отисци могли искористити — упоредити са отиском кривца или осумњиченог лица, морају се узети отисци и од ових последњих, јер се поређење може вршити само између отисака, а не дДиректно између ноге и нађеног 0тиска. Ако је нађен крвави отисак, треба табане осумњиченог (босе или у 0бући према томе од какве је ноге џађен отисак, натрљати – обојеним крвпим серумом (крв без фибрина) и позвати га да корача по чистој белој хартији. У недостатку _ крвиог серума може се употребити и обична штампарска фарба, којом треба превући цинкану плочу или ма коју глатку површину (танким слојем, и позвати осумњиченог да прво стане на њу, а одмах по том на затегнуту белу хартију.

Ако је нађени отисак произведен знојавом ногом на каквој глаткој или прашљивој површини, осумњиченог треба позвати да босоног корача по белој хартији која је посута чађу (од дима). Исти резултати могу се добити и помоћу графита,