Policiski rečnik : Knjiga treća M — Š

Удо ___553

вала жена у браку, јер ~ такав њен поступак не убија само углед њенога супруга, већ доводи и сам брак и опстанак породице, коју брак заснива, у питање, па за то законодавац вршење ових дужности жени у браку приписује као законску — правну дужност — 5 108 Гр. 5

У прилог овом гледишту иде и становниште на коме стоји закон о пензиономе фонду за удове и децу умрлих чиновника, који у чл. 19, где набраја случајеве губитка пензије, не наводи овакав случај због кога би се пензија изгубила.“ (Бр. 1387 —1924);

н) „Погрешно је А. С.; одобравајући пресуду првост. суда, осудио туженог Илију на плаћање удовичког издржавања до смрти или преудаје удове, сматрајући на тај начин удовичко издржавање као тражбено право.

У %ф 415 Гр. 5. статуирано је право удове, да по смрти свога мужа остане на имању његовом и ужива га начином предвиђеним у овом законском пропису. Према овоме право удове јесте – право плодоуживања, а то је лична службеност која је статуирана у корист удове на имању умрлог мужа, те стога по својој природи представља једно стварно а не тражбено право. С, тога, када удовица захтева признање њеног права на имање њеног мужа и тражи реалисање тог права, онда, у случају кад је удови немогуће заједничко уживање са осталим наследницима, то питање има да се расправи по наређењу У 414 Гр. 5. који удови признаје право на уживање, раван део имања као и осталим наследницима, који то имање уживају.

Према овоме, дакле, када удо ва не може имати никакво траж бено право према наследницим; мужевљевим и тражити у новцу издржање, онда је суд тужбено тражење требао да оцени с обзиром на наведени горњи пропис, који на горе изложени начин регу: лише питање VJOBHUKOF ужива“ ња.““ (Бр. 11005—1924 г);

њ) ,,Апелациони Суд погрешне је признао тужиљи право ужи ња на половину имања њеног по

мужа, узимајући у обзир стање ствари које је било у моменту када је тужиља ради свога ужи: вања тражила деобу имања. О | 415 Гр. 5. удова има право ужи вања мужевљевих добара заједно са онима који су и за живо та мужевљевог учествовали у живању тог имања, а то прав постаје од момента смрти мужев љеве, као што то нормирају S S 417 и 774 Гр. 35. на које се Апелац. Суд позива. С тога Ка сац. Суд налази, да и обим · вог права, т. ј. квота удовичко уживања у случају деобе траж не на основу 5 414. Грађан. < кон. фиксира се према стању у м менту смрти мужа, када се то право и конституише у корист удове, као што се у осталом ] сви наследни односи – регулишу према стању у моменту – смрти. декујуса. |

према томе се квота удовичко ужитка има да одреди по стању у моменту смрти пок. F., u} су имовину тада уживали не са мо тужиља и тужени већ и др ги син Џантелија, који је умро после свога оца, те би тужиљ при траженој деоби имала право уживања само на 1/5 од цел купног имања пок. Р., како“