Policiski rečnik : Knjiga treća M — Š

Удо

је и првостепени суд својом пре-

судом признао.

Противно гледиште, на које је "стао Б. А. С, имало би за носледицу да би се квота удовичког уживања могла увек мењати према доцније измењеном стању, што законом није предвиђено.“ (Бр. 10816—1924 г). В. Брак · Удоужења. Закон дефинише | у-

дружење као „скуп личности, које су међусобно стално везане зајед· ничким смером или задатком.“ (чл.

3305. ЈИ 5. У).

Право удруживања у начелу је загарантовано Уставом (чл. 14), а прецизирано чл. 32 5. Ј. 3. У, који

гласи:

„Српски грађани имају право удруживати се у циљевима који нису противни закону. Ово право не може се потчинити никаквој превентивној мери.“

Чланом 7 овог закона стављено је у дужност сваком удружењу или друштву, да обзнани путем штампе, при самом постанку, своје уређење и своје представништво — управу, као и сваку измену у правилима и у управи. За непоступање по овом законском пропису предвиђена је казна затвора од 1—3 месеца и у новцу од 100—500 динара. Под одредбе зак. о јавним зб0вима и удружењима не потпадају бачка удружења, као ни удружења или друштва, која имају за иљ трговачку добит (чл. 34 и 36). Законом је још прописано:

„, Члан 38. Свака радња удружења или друштва или чланова · његових, ако је противна коме · позитивном. закону, кажњива је, па била она основана на правилима удружења или не.

Члан 39. Зборови удружења имају карактер приватних зборова, изузимајући оне зборове, ко-

554

Уми

ји би се држали на отвореном месту.

Члан 40 На молбама и адресама, које удружење или друштво, коме, као целина, упућује, може бити потписано само председништво или управа.

Странци, непунолетни, и у опште сви они који су изгубили грађанска права законим путем, док се у права не поврате, не могу бити чланови никаквог политичког удружења.“

За удружења анархистичка, KOмунистичка и терористичка важе одредбе закона о заштити јавне безбедности и поретка у држави. (В. Анархизам, Друштва тајна,Зборови,

Лица).

Нач. одлуком О. С. К. С, од 16 --Хи—1979 г., Бр. 11289, објашњеHO JE: г

„Да се чл. 1. зак. о заштити

јавне безбедности и поретка у

држави има разумети тако:да све

оне инкриминисане радње побро-

јане у његовим тачкама од 1—7

не чине само једно кривично де-

ло, већ свака сачињава засебно кривично дело.“

У јам в. Воденице.

Улиџа. Иступне кривице, које се односе на улицу, предвиђене cy поглавито у 5529 К. 5. и објашњене у одговарајућим рубрикама | Речника. (В. Ђубре Кола, Нечистоћа, Стока).

Умишљај. (долус). Наш казнени законик нема специјалних одредаба о умишљају, нити овај израз у опште употребљује, већ појам долуса обележава изразима: „,XOTHчно,“ „хтејући,“ ,,намерно, „у намери“, „;навалично“ ; ::знајући. „злонамерно, који изрази у извесним случајевима стварају само за-

буну.