Policiski rečnik : Knjiga treća M — Š

По Др. Живановићу за умишљај није потребна: а) свест о законској квалификацији ових околности; 6) вест о субјективним околности2, T. Ј. о околностима које се назе у личности самог извршиоца дела, и в) свест о противправности 5 К. 3.) изузев случајева где је ва изрично наглашена у закону

(,

Одлуком опште седнице К. С. од 5 марта Г900 год, Бр. 2605, објашњено је:

,, Кривична намера по усвојеним начелима у криминалној на– уци састоји се у правилном схватању – забрањене · противправне радње, која се намерава да изврши. Према томе воља — приме– њена на радњу или нерадњу — која представља материјални елеменат кривице, јесте битни услов кажњивости. Сама пак кривична намера (долус) појављује се с обзиром на последице радње (и на остало н. пр. начин вршења) у три облика: као одређена намера (долус детерминатус), као неодређена намера (долус индетерминатус) и као евентуална · намера (долус евентуалис). При– мени облика одређене намере (долус детерминатус) по науци има места код оних забрањених радњи, где се воља учиниоца тачно испољава у последицама његове радње, т. ј. кад је учинилац хтео и предвидео једно прецизно зло као последицу своје радње. (Облику неодређене намере (долусин детерминатус) по наудима има места код оних забрањених радњи, где се воља може испоиљти у pa3g– ним последицама његове радње, т.. 'Ј. кад је учинилац предвидео разне зле последице своје радње, но · исту врши без обзира на то ко-

ја ће од последица наступити.

556

УМИ

Овде учинилац само претпоставља, замишља могућностт, али не и извесност резултата, извесност какве штетне, одређено очекивање последице. Намера је евентуална (долус евентуалис) и даје се констатовати код оних извршених радњи, где се јављају последице које иду даље од воље учиниочеве, т. ]. кад је учинилац

предвиђао и хтео извесно зло, а у исти мах и предвиђао, но не да је хтео, и наступање другог, акцептујући га као могући резултат његове радње, дакле као последицу која иде ван домашаја његова циља. H. пр. паље вина зграда одређених за обитавање, па при паљевини изгору и становници зграде. Представници ста рије школе и неки њихови следбеници конституишу још и друге облике долус-а, као долус алтернативус и долус генералис. ИЗвесна школа криминалиста одбацује долус генералис, евентуалис и алтернативус, па као трећи 06лик узима стицај долус-а детерминатус-а и долус-а индетерминатус-а. Да ли је учинилац пак хтео да изврши какву радњу, или је она само била неизбежна последица за постигнуће другог циља, за кривичну одговорност сасвим је свеједно; другим речима: кад је учињено зло нужна, или бар обична последица свесно и вољно (хотимичној учињеног дела, учинилац, који је свесно учинио дело такве природе, да је из њега морало произићи | зло, које је учињено, мора се сматрати, као да је не само предвидео него и хтео то зло. Његова се дакле радња мора сматрати као намерна , хотична, па се као таква има и казнити. С тога кад је утврђено, да је опту-