Policiski rečnik : Knjiga treća M — Š
6
Ума
У пројектима казнених законика од 1910 и. 1927 год. налази се Oва дефиниција умишљаја: ;
,, Кривично је дело учињено с
умишљајем како онда, кад је учинилац његово извршење хтео, тако и тада, кад је он предвиђајући забрањену последицу, која може из његовог дела да наступи, усвојио њено наступање, без обзира на то, да ли је он то желео или не.“
У свом делу Основи кривичног права (општи део, стр. 222), Др. 1. Живановић вели: ~ ,„Умишљај је свест о проузро-
ковању извесне последице својом
радњом, другим речима свест о
узрочном о односу ~ између своје
радње и последице. Краће се може рећи, да је умишљај свест
(представа) о последици. Тако а-
ко је у питању убиство, умишљај
је свест код извршиоца, да | је смрт једног човека последица његове радње. Код крађе умишљај је свест, да је присвајање туђе покретне ствари последица радње (узимања једне ствари из ту-
ђег притежања). У тој свести O.
узрочној вези између радње и последице лежи разлика између умишљаја с једне и жеље и наде с друге стране: овде нема те свести
Свест о узрочном односу између радње и последице, кад се анализира, обухвата посебице:
1. Увек:
а) Свест о материјалном – 0објекту радње. Тако код убиства потребна је свест код извршиоца, да је његова радња управљена против једног човека; код увреде владаоца, свест, да је објект увреде владалац; код завођења из У 200, свест, да је објекат девојка од [5 до 21 године.
555
6) Свест о последици (повреди или угрожавању једног добра, т. Ј. опасности). Тако код убиства потребна је свест, да ће последица радње бити смрт; код одбацивања деце и слабомоћних (5 171) свест, да се живот и здравље одбаченог у опасност доводе. 2. Изузетно:
а) свест о средству радње код“ кривичних дела, у чији је појам унето то средство као један елеменат. Тако код тровања (5 179 а), потребна је свест, да је материја отров; код изнуде (59 246) свест, да је оно, чиме се пре TH, једно зло.
6) Свест извршиочева O Личним својствима његовим код кри- | вичних дела, где су та својства елеменат појма (5 94 а к. 3). Та- | KO код чиновничких кривичних | дела (гл. П к. 3.) потребна је свест | код извршиоца, да је чиновник.
в) Свест о специјалним олакшаваним одн. ублажаваним и 0тежаваним одн. — пооштраваним околностима. Тако код детоубиства ванбрачног детета је олакша вана околност (9 164 т. 2), те је потребно, да је извршилац био свестан исте; иначе биће – кажњен као да је дете брачно (% 164 т. 1). И обрнуто код подвођења из У 205 чињеница, да је подводач родитељ, тутор, | учитељ, васпитатељ подведене или“ свештеник пооштравана је околност, те је потребно да је извршилац свестан исте.
Из анализе елемената умишљ ја излази, да је умишљај свест о свим околностима (елементима дела (проузроковања извесне последице људском радњом), кој је кривично дело.