Policiski rečnik : Knjiga treća M — Š

| 3Ta

ног права, посебни део, књ. ], стр. 203) — начин на који је прибављено притежање утајене ствари. Потребно је на име, да је она извршиоцу била поверена на чување или на ма који други циљ с обвезом, да је врати или некоме преда (% 229 к. з.), или да ју је нашао и тиме прибавио притежање, или да му је случајно у притежање дошла (5 230. К. 3). Према томе ако би ~ притежање било прибављено каквим кривичним делом, н. пр. преваром, из-

нудом, о утаји не може бити говора.“ 3. Намера противзаконог при-

свајања. Под присвајањем у кривично правном смислу подразумева се прибављање власти над туђом ствари која је истоветна са својинском влашћу, односно прибављање могућности располагања туђом ствари онако исто као што то чини сопственик коме она правно припада. Да би постојало кривично дело утаје, потребно је: а) да је присвајање противправHO; 6) да га је извршио притежалац ствари, и

в) да је извршено једном од рад-

њи, које су наведене y S S 229 и 230 К. 3. (продајом, трошењем, · залагањем, одрицањем притежања, склањањем). Кривично дело утаје свршено је чим је ма која од ових радња свршена; ако су оне само отпочете постојаће покушај (н. пр. кад се ствар понуди на продају.).

За виност је потребан умишљај, који се састоји у свести да је ствар туђа и да се врши ма која од наведених радња присвајања.

По мишљењу Др. TI. 2Живановића, за појам кривца код утаје није потребна намера да се ствар без

568

Ута

накнаде присвоји, а речи „ју намери да је без накнаде себи присвоји“ односе се „,,само на радњу одрицања пријема поверене cTBaри против свог уверења.“ (У навед. делу, стр. 206.).

Према % 236. К. 5. кривично дело утаје извиђа се по тужби 0штећеног. Изузимају се утаје предвиђене у тач. 7 5 937 К. 3. (утаје извршене од тутора, старатеља и т. д.), али се и у овим случајевима утаје према лицима, O KOјима је реч у 9 230 истог зак., извиђају по приватној тужби (сродници именовани у У 950 К. 5., задругари, хранитељи, тутори, = васпитачи). Утаје које изврше супрузи један према другом и претци према потомцима у правој линији не кажњавају се, „него ће се просто осудити да украдено или утајено | поврате или да накнаде.“

Врсте утаје.

У казненом законику предвиђене су ове врсте утаја:

1. Обична утаја — 299. (Овде спадају све утаје које су извршене на повереним . стварима, т. Ј. на стварима које су извршиоцу предане с обвезом да их врати, или употреби на одређене циљеве, и чија вредност прелази 300 динара. За разлику од тешке утаје, ствари треба да су поверене извршиоцу у обичним, нормалним приликама. Кажњавају се затвором од 1 месеца до 4 год. уз губитак грађанске части, а према околностима могу се казнити и робијом до 5 година. (5 9431. КО 3).

2. Утаја нађених ствари, и ствари које су извршиоцу случајно у притежање дошле — У 230. (В. Из“ губљене к нађене ствари, сокровиште)

3. Тешка утаја. Према S 292. oва утаја постоји: