Policiski rečnik : Knjiga treća M — Š

Устав. Расписом Мин. У. Д. од 16—1—192% г., КБр. 68 (Сл. Нов. Бр. 17) наређено је: ,, Приметио сам да управне власти неједнако схватају прописе Устава, којима се мењају ранија законска наређења на снази у појединим покрајинама. Изгледа ми да поједини органи управних власти сматрају, да одредбе Устава имају обавезни карактер само за законодавну власт, а да се до доношења нових закона има поступити у свему по законима који су где важили до дана доношења Устава без обзира на уставне одредбе.

Такво схватање противно је изричном наређењу чл. 142. Устава, по коме с даном обнародовања Устава престају важити сви законски прописи, који би били противни уставним одредбама.

Уетав је обнародовањем – ступио на снагу и обавезан је ва све и свакога. И за то наређујем свима управним властима, да у свему по њему поступају без 06зира на наређења закона. на снази, у колико би били у противности са уставним одредбама. Нарочито скрећем пажњу на одредбе другог одељка Устава, који говори о основним правима rpaђанским, које се морају скрупулозно поштовати, и за чију ћу евентуалну повреду од стране управних власти употребити сву строгост закона према органима, који би је учинили.“ | Решењем Мин. Савета OJ 12—1

—1927 год., донетим по предлогу Мин. У. Д. УЈБр. 808, од истог дана, одлучено је: да се Устав Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца: прошири и на крајеве добивене од Бугарске Нејским Уговором, са свима законима, уредбама и законским

наредбама, које важе за округе, којима су ти добивени делови при-

саједињени.' дужности).

Утаја. Суштина утаје састоји се у противправном присвајању Tyђих покретних ствари. По 229 Казненог Закона она постоји кад“ ко туђу покретну ствар, која му је поверена мау ком циљу, с обвезом да је у своје време поврати или коме преда, ову , прода, потроши, заложи, или је где склони, да се не зна где је, и шта је с њом урађено; или против свог уверења од-· риче да ју је примио у намери да је без накнаде себи присвоји.

Према 9 230 истог закона, „Као утајатељ сматра се и онај, ко туђу покретну ствар нађе, или коме туђа ствар случајно у притежање дође, ако ову на штету господара, потроши, заложи, или отуђи, или пред власти противу свог уверења не признаје, да је она при = њему.

Из наведених законских прописа; излази, да су за појам утаје потребни: 1. објекти; 2. притежање извршиочево; и O. намера противу законог присвајања.

1. Објекти увреде. Према наведе ним законским прописима могу се“ утајити само туђе покретне ства ри, т. #. оне које могу бити шредмет и крађе. (HB. Крађе). :

2. Притежање извршиочево. И овде, као и код крађе, под притежањем се разуме могућност ствар ног располагања са извесном стваг ри. Може се утајити само она старо која се већ има у притежању, и у овоме је главна разлика између утаје и крађе код које се ствар која се присваја — мора претхолно узети из туђег притежања.

,,Није без значаја — вели Др

1.' Живановић (Основи криви

(В. Грађанска права и