Policiski rečnik : Knjiga treća M — Š

570

бити: привремени или контрактуални чиновници, сви државни служ-

'ници и служитељи, – општински

дседници, кметови, _ кметовски омоћници, одборници, општински

исари, школски, општински, црк-

ени и манастирски благајници, рудоваоци каса акционарских и друих јавних удружења, добротворних и других фондова и општински служитељи, а по ф 137. К. 3. и они се за ово дело кажњавају истом казном као и чиновници.

6. Иступна утаја. Према 5 391 KR. 35., у иступне утаје спадају све утаје — сем службених — код којих вредност утајених ствари He прелази 300 динара.

Као блажа врста ове утаје сматра се и утаја, чија вредност не прелази 10 дин. (5 391, ал. 2.). , При одређивању вредности у-

·тајене ствари — вели Др. TL. · Живановић — (у нав. делу, стр. 210) — узима се у обзир, не

вредност те ствари саме за се"бе, већ вредност, коју она има у вези са стварју, с којом је везана, другим речима целокупна штета причињена том ствари повређеном лицу.“

Одредбе о поврату и саучесниима, које су изложене приликом овора о крађи и превари, важе "свему и за утају. (Б. Кређе, Послуга, Преваре).

Одлукама Касац. Суда објашњеHO Je:

K) „,[ipH KOMeHTApHCaHby појединих одредаба нашег казненог законика морају се неминовно узети у обзир принципи, који владају у модерној криминалној доктрини, јер одредбе нашег казненог законика, као и казненог за– коника осталих модерних држава, базирају на у опште усвојеним начелима у данашњој кри-

та

миналној науци. У колико се пак. од тога одступа, то је законодавац или специјалном одредбом или нарочитом редакцијом дефиниција извесних законских о одредаба, или нарочитим местом у систематичном распореду – означио јасно. Пошто се код одредаба 999. и тач. | 6 925 у вези са S 251 казн. зак. не види, да је законодавац хтео дозволити, да се при коментарисању – поменутих одредаба може одступити од доктринарног схватања ~ утаје и преваре, јер се ни један од карактерних знакова за то код њих не налази, то је онда при тумачењу поменутих законских одредаба од пресудне важности само оно схватање, које је меродавно у криминалној доктрини за та два кривична дела, 4 то је између осталог: да појам ортачине не искључује никако појам утаје или преваре, или да оба кривична дела не могу код ортачине · створити реалну | KOHKyренцију, реални стицај. Према т9ме, кад ортак прими на руковање својину свога ортака, онда та приносна својина може бити предмет утаје“ (Бр. 2610 —1899 г);

6) „За појам утаје није потребно свагда, да неко“ против свог уверења одриче, да је туђу ствар примио, у намери да је без накнаде себи присвоји. Ha против, као што се из 5 299. К. 5. види, утаја постоји и онде, где неко покретну ствар која му је на руковање предата, с обвезом да је у своје време врати; преда или изда, на штету господара прода, потроши или заложи и т. д. Пропис, дакле, & 229. к. '5. означава. као утају и слу- · чај, где неко само потроши туђу