Policiski rečnik : Knjiga treća M — Š

O OV VA

Ута ствар, која му је на руковање дата, па ма он и не одрицао,

да је исту примио.“ —1902);

в) „И ако је фалсификовање књига вршено у циљу утаје, ипак су у таквом случају фалсификат и утаја самостална кривична дела и могу као таква и постојати, а кажњава се без обзира. на то што би учинилац сматрао да је једно дело средство за извршење другог. А и кад би се утаја и фалсификат у једно исто време и могли извршити, опет не би стојало само једно дело утаја — већ би био идеалан стиај, ових дела.“ (ОШ О. С бр, 1406—1900 г.);

г) ,,Кад купац машине на OTплату, која се по уговору до исплате последње рате сматра својина продавчева, машину ~ прода и новац у своју корист потроши, Онда је то дело из 5 229 К. 3. јер он над машином није имао државину у своје већ у туђе име.'' (Бр. 3661—1915 г.);

д) ,,Утаја коју учини | старалац према маси пупилној, а који је сродник пупили у оном степену како је то предвиђено у У 50 К. 5., казни се по 6 235, а не по другом одељку & 237. K. 3.” (О. О. С. Бр. 7591—1898 г);“

Ђ) „,Кад је кривица туженога квалификована као дело ~ утаје, која има да се казни по тач. 2 5 1237. К. 5. због особитог и сродничког положаја туженога према оштећеноме, онда се туженоме не може узети у отежање кривице и то, што је овим делом више дужности погазио, тач. 4. S 65. MR. 3., пошто! је за такве кривице нарочита и строжа казна прописана у 59 237 К. 3. (Бр. 7641—1895 г);

(Бр. 5252

571

' ја су у поменутом законском про-

е) „Наређење S 230. А. односи се само на она лица, ко

пису ин фине поменута. На против, кад је казато да се утаја у опште, осим оних у 5 232 под 2. К. 3., ислеђује само на тужбу оштећеног, онда је овим законским наређењем јасно опредељено, да ће се на тужбу оштећено казнити и утаје из 9 229 и 9 230 К. 5., које се казне по 9 23 к обла и утаја из тач. 1 5 23 К. 3. зашто је најбољи доказ, поред наведеног законског те ста утаје у опште, још и са текст тач. ф 232 К. 3. у ком се говори о утајама при вели ким опасностима извршеним м од каквог лица, дакле не од лиma KOJA Cy у односу према оште-: ћеном као шегрти, калфе, слуге и т. д. Па најзад, кад се у, 5 236 изузимају само оне утаје предвиђене у тач. 27 5 232 К. 3, а то су утаје извршене од стра! тутора, старатеља, ранитеља васпитатеља, јавних служитеља. т. д., које личности по своме п ложају нису лица о којима г вори 9 236 К. 3., онда је јасно и несумњиво да се све утаје сем оне из тач. 7. 5 937 5, O. само на тужбу оштеће;

(Dp. 11730— 1908 DD);

то ,„,Кад чиновник у време од када је из службе отпуште па“ до дана разрешења од дужности, прими од кога извесну су: му новаца, па исту не преда д жавној каси већ утаји —— OH) то није дело из 5 115 К. 3. дело из 9 220 К. 3., казнимо 1 S 221. RL. 3.. (Bp. 7635—1902 r

з). „Пошто се према & 231. 3. дело утаје у опште као беш частеће дело, поред казне затв ра кажњава и споредном каз