Policiski rečnik : Knjiga treća M — Š

ти у ширем смислу, тако да се под тиме имају разумети и сва друга лица, која по јавном одобрењу ма коју струку лечења у· пражњавају (као она пр. магистри, који имају одобрење | за праксу), јер би било у противности са рацио легис, да се фалсификовање сведоџаба ових Ha · подведе под 5 147. К. 3, а сем тога овај случај, као лакши, спада у _ толико пре под 5151 (apr. амад: м). Овде се имају подвести и бабице у колико су овлашћене на издавање уверења о здрављу... Као лекарска сведоџба о стању (људског) здравља има се сма трати не само сведоџба о садашњем стању здравља, већ и сведоџба о ранијим болестима и њиховим заосталим траговима као и о изгледима, да се подлегне или "не подлегне извесној болести. С · обзиром на ово има се сматрати "као оваква сведоџба. и сведоџба о издржаном пелцовању. Такође спада овде и вештачко | оцена непосредно запажених чињеница, које се на здравље односе, он. пр. вештачко мишљење о т0ме, колико ће вероватно трајати лечење. И овде се захтева употреба ла"жне исправе за постојање свршеног фалсификовања, и то употреба код какве власти.“ У 5 152. К: 5. прописана је ка"зна затвора до једне године за џлекаре и видаре, „који о стању здравља каквог човека навалице лажна · сведочанства за употребу — надлежателства каквог издаду.“ (В. ДвКари). · Лажно оверавање У јавним исправама. Ово кривично дело предвиђено је у 5 [49 А. 5., који гласи: „Ко У намери да себи или дру-

580

Čan

гима прибави корист или да другима шкоди, учини да се каква изјасњења или дела, која су за права и правне одношаје од важности, у јавним исправама, књигама или протоколима као учињена и догодивша се, одостовере, а од тога није било ништа, или је било друкчије или код других лица, — да се казни робијом до седам година.

Но ако је које од горњих дела учињено навалично, али без намере да се коме корист приозви или шкоди, да се казни затвором до шест месеци.“

Суштина овог дела састоји се у, издејствовању | материјално нетачног оверавања изјава и чињеница, од важности за права и правне одношаје, у јавним исправама, званичним књигама или протоколима. Без значаја је начин на који је издејствовано OBO оверавање (00 маном, искоришћавањем заблуде и Т. ДЈ.

Ако лице, које оверавање врши зна да је исправа лажна, одговараће за дело изђ 111 ћ. 5., а ако извршилац и употреби лажно оверену јавну исправу учиниће и дело из другог од. наведеног | зак. прописа, које ће бити у реалном стицају са лажним оверавањем.

Као нарочита, блажа врста лажног оверавања у јавним исправама у 5 [90 т. 2. К. 5. предвиђено је издејствовање лажног оверавања у. пасошима, служитељским и њима. подобним исправама.

Употреба лажне исправе

Употреба лажне или лажно оверене исправе кажњава се као самостално кривично дело кад Год. је исправа употребљена од лица. које њу. није направило, а знало je да је лажна. (5, 5 147. ал. 2. 144. ал.