Policiski rečnik : Knjiga treća M — Š

Кривица за заузеће · шумског земљишта застарева за о година.

Пресуда за шумске кривице застарева за две године, од дана, када је постала извршна, а иступна за три месеца.

Члан 110. Тражење — накнаде штете, учињене шумском кривицом, застарева за три године, а иступном за годину дана од дана) кад је штета учињена.

Члан 143. Полицијска, односно општинска власт, дужна је да изврши пресуду у свему најдаље за 30 дана од дана пријема; чиновник односно општински | часник, коме је пресуда дата Ha извршење, ако поступи противно казниће се по чл, 136. овог закона. за суђење шумских преступа надлежан је судија појединац. Против његове одлуке има места жалби надлежном апелационом – суду, у року од три дана по саопштењу, — чл. 36 и 3/ У. У. У: С. И. В. Овим прописима замењен је чл. 141 зак, о шумама, који је суђење ових дела стављао у надлежност колегијума првостепених судова, и наређивао да се жалба против њихових одлука подноси Касац. Суду. (8. Истраге Тапије). Одлукама Касац. Суда објашњеНО је:

а) „Кад се из реферата чувара шума види да је оптужени слуга, а приватни тужилац наводи да се горосечом користио газда оптуженога, онда је суд дужан да извиди и питање грађанске одговорности газде оптуженога, сходно чл, 107. зак. о шумама:“ (Бр. 446—1912),

6) „По чл. 121 зак. о шумама ва дела непредвиђена у томе закону важе одредбе општег _ казненог законика и поступка. Ппре-

638

шум

ма томе, кад је суд учињено дело на шумском земљишту подвео под У 391 К. 5., онда не може застарелост истог ценити по чл. 109 зак. о шумама, већ се, према наведеноме, застарелост има, да цени по у 396 К. 5.' (Бр. 26664—1912 г);

в) Не може се узети да је са застајањем пресуђења = кривице, док се не сврши грађански спор; око својине земљишта на коме је горосеча извршена, застарелост почела тећи, пошто се вођени спор има сматрати као продужење ислеђења по самој кривици, кад је од тога спора зависило и само питање о кривичној одговорности – оптуженога,'“ (Бр. 7301—1915 г);

г) „По другој алинеји чл. 127 зак, о шумама, горосеча изврше на у сеоској шуми казни се по званичној дужности и тужби приватног. Кад то стоји, онда Cc погледом и на наређење 5 4. Кр. С. H., H AKO пуномоћник оштећеног села одустаје од тужбе, суд не може одустанак уважити и оптуженог на основу истог казне ослободити, већ је дужан, да! према учињеном извиђању – приступи законској оцени кривичне одговорности оптуженог и према истој изрече потребну одлуку.“ (Бр. 3195—-1915 Г);

д) „Горосече у манастирским шумама истражују се и казне по чл. 177. зак. о шумама по званичној дужности, те стога 3а истрагу у оваквим случајевима није потребна тужба старешине манастира, нити опет суд може уважити његов одустанак,“ (Бр. 4438 —1912 г.).

ђ) „Закон о шумама специјаллан је закон, који је изазват по-

требама боље народне привреде.