Policiski rečnik : Knjiga druga Ž — Lj

нички део. Иста надлежност мора остати и по смрти оног задругара који би свој део имања завештао коме изван задруге, с којим, може бити, није ни у каквом сродству, пошто тестаментално наслеђе није искључено ни код задруге. Најпосле, санаследници, по закону или тестаменту, онога који није био ничији задругар, који дакле умре као инокосан и где нема о. какве задруге (5 492 грађ. зак.) такође могу бити у распри о подели наслеђа, па и ту мора, стајати надлежност избраног суда.

Према овоме, Општа (Седница Касац. Суда, на основи тач. 1. 8 16 зак. о устројству Касац. Суда, доноси о разумевању ~ последњег става, 5 434 грађ. суд. пост. своју одлуку:

Да овај законски прописе под задругама не разуме само лица која чине задругу, него % она која су изван задруге, али су у 38атедници имања, и у опите да се озгге под задругарима разумевају и смесничари.

Чланом 29. уредбе о убрзању тади код судских 1. иследних власти прописано је:

„Лице, које жели код избраног суда подићи тужбу због предмета, за који је по 5434 грађан. суд. пост. искључиво надлежан избрани суд, може писменом или усменом представком тражити од првостепеног суда, у чијем би подручју избрани суд' имао да суди, да, претходно реши: постоји ли за суђење дотичног предмета надлежност избраног суда по 5 434. По овоме ће тражењу · првостепени суд, пошто исто достави – противној страни 'на, одговор, = одредити кратко рочиште, на које ће позвали све заинтересоване, и по

MNE

свршеном извиђању решити: постоји ли надлежност избраног су-

да за суђење дотичног предмета. ~

По овоме ће полицијска власт на

захтевање – заинтересованог – иза-

брати судије за противну страну ако се парничари о избору судија.

не сложе, а ови бирају већином ·

себи председника.“ НЕ

2. Необавезна (факултативна) па- длежност избраних судова. Ова над- лежност – предвиђена, Гр. С. П. у коме се вели: 2

„Који су парничари власни · поравнати се, могу се сложити, да им парницу, о којој по закону равнању места има, расправи Из- | брани суд.'

Као што се из овог законског прописа, види, необавезни избрани судови јесу установа за равнање, поравњање парничара (5 854 Гр. 8.), у којој избране судије решавају о уступцима, које парничари треба један другом да учине — у место да се они сами о томе споразуму (8 ” 157. Pp. O. II). i 1

Три су главна услова, који се траже за састављање ових избраних судова:

а) Да парница, коју избрани суд има да пресуди, спада у категорију оних, о којима „по закону равнању места чма“" (88 13, 855—857. Гр. 3.).

6) Да су парничари „власни“ по- | равњати се. Пошто пристанак. парничара, на избрани суд није ништа | друго до уговор о избраном суду, то уговорачи могу бити само они, који су способим за вршење правних послова (Вл Брак, Доба – старости). · Овај уговор може се закључити и · преко пуномоћника, који би био на- рочито овлашћен за његово закљу- | чење (8 614 Гр. 3.), или би имао ге- нерално пуномоћије за вођење пар- | ница, (8 83. Гр. С. П.). 2

је 5-ом 433, —