Policiski rečnik : Knjiga druga Ž — Lj

длогни били онима из 5 434, већ, И за саме предвиђене ~ случајеве, · надлежност тога суда ваља да о_ стане строго у траницама, које је · вакон означио. Из наведеног про· шиса види се да је закон огласио за надлежног избрани суд потлавито у случајевима, у којима има, да, се реше не правна, већ фактичка питања, т. ј. она за, чије се решење не тражи знање из правне науке, већ само здрав разум. Осим тога, то су све питања код којих се мора водити рачуна и о обичајима, а. 'ове ће најбоље знати људи из места, који ће, махом, и састављати избрани суд... Обавезни избрани суд код деобе задругара и ортака надлежан је само за задругаре односно ортаке: он не може, дакле, –· расправљати

_ питања, која се тичу односа тре-

ћих лица према задругарима од"носно ортацима. Поставља се питање: да ли женска чељад у задрузи, која нису по 885 57, 510 и др. трађ. зак. задругари, долазе у трећа лица, и да ли избрани суд има да расправи при деоби и питања, која се тичу односа ове женске чељади према задрузи“ ~ Ми сматрамо да питање о удомљењу ~» издржавању 066 чељади има да расправи избран суд и да је дужан да њима односно њиговим законским заступницима, OOстави пресуду, те да могу употребити право жалбе.“ (Грађан. Суд. Пост. од Живојина М. Перића и 'Др. Драг. Аранђеловића, књ. 1. стр. 169). .70.0. 0. К.'ОГодт. маја 1928. Бр. 3536 (Полиција Ђр. 13—14) 06јашњено је:

„Примећено je y ~ Касационом Суду, да се последњи став 5 434 гр. пост. неједнако примењује код првостепених судова, а и у Касац.

212

_ Ha6

Суду постоје о њему два разна мишљења: једни узимљу да се овај став односи само на распре и деобу задругара у смислу грађанског законика; а други налаве, да се има логички проширити у опште и на заједничаре или смесничаре. Услед тога председавајући судија П одељења Касац. Суда. изнео је ово питање пред општу седницу и молио, да се о томе донесе начелна одлука, обавезна, за одељења Касац. Суда.

Касациони Суд, у општој својој

седници, размотрио je – односне прописе, па. је... нашао: Надлежност избраног суда IIO-

бројана. је у пет тачака, 5 434 грађ. пост., после којих долази, као нарочити став (који је управо шеста тачка), ово: .и распре при деоби имања између задругара У колико би се ова само њих тицала.“ Задруга је, у смислу грађанс- | ког законика. (59 57, 507, 528), заједница живота и имања лица сродних по крви или по усвојењу. Према томе, лица која имају удела у заједничком имању | задруге таквих својих сродника, али која нису са овима и у заједници живота, не би била задругари у правом смислу. Tako, nema умрлог задругара, чија ~ удовица, преудајом или иначе, одведе њетову децу из задруте, нису и у 34једници живота. са задругом. Тако је и са девојкама које удајом излазе из задруге, а после, по 5 529. грађ. зак., добијају део имања, свота у задрузи умрлог оца. Ипак, за распре о деоби између њих с јед- · не и задруге с друге стране постоји надлежност избранога суда, па не само за те распре него и за оне распре које би се породиле после између њих самих како да поделе тај из задруге издвојен им зајед-·