Policiski rečnik : Knjiga druga Ž — Lj

Изг случаја, кад је задужница, на име, ту су мишљења подељења. По једнима налазач у таквом случају нема права, на награду, јер је лице, које је задужницу иггубило познато те му је мора вратити, а налазач има право на награду само онда, кад је непознато лице које је ствар изгубило. По другима налазач има и тада права на на-

. граду, из разлога, из којих је та награда у опште установљена. Ово друго мишљење изгледа да je оправданије“.

3. Несавесност находника. Находник не мора, узети нађену ствар, али кад је већ узме онда самим тим прима, на. себе обавезу да у свему посту-

па онако како изложени | законски |

прописи наређују. Находник, који би ове прописе пренабрегао, сматра се као пнесавесан, непоштен, и као такав губи сва права која му по закону припадају, па још и одговара и за, све штетне последице, које би наступиле услед пропасти или погоршања ствари (59 205 и 800. Гр. 3.). Поводом овога у 5 246 вели се:

„ба непоштено мишљење узима, се и оно, кад находник наведене прописе чинити пренебрегне, у ком је случају и за сва штетна следства. одговарати дужан, нити му икаква награда припада; но шта више овакав и под казну сразмејну потпада“.

По тач, 3. 5 383. К. 3. новчаном казном до 5 талира кажњава се

„онај који туђу ствар нађе, па на, захтевање господара или власти неће да, је изда, или почем је за такву у оном месту објевљена, господару или полицајној власти не преда, ако вредност ствари He прелази 100 гроша поредких, а иначе ако вредност ствари | већа. буде, кривац ће се сматрати као

234.

утајитељ по 8 9230, и као такав казнити“. (8. Утаја.)

Према одлуци Др. Савета, од 9 фебруара, 1910 т., Бр. 901, кад сопственик изгубљених односно – нађених ствари оспори находнику право на награду, наводећи да овај није савестан, полицијска власт дужна је упутити га да то путем спора код суда докаже.

4. Сунатодници. Ако више лица заједнички нађу изгубљену | ствар, онда су они сунаходници, за које 5 247. прописује:

„Ако је њих више једну ствар заједно нашло, то њима, свима. једнака права и једнаке – дужности припадају. Да је једну ствар заједнички нашао, држи се и онај, који је први опазио, и за њу се машио, макар да би је други пређе добавио“. (8. Сокровиште.)

Издаја. — Под издајом или издајством државе подразумевају се они противправни напади, који су управљени на опстанак државе као такве. Овим нападима угрожава се првенствено спољна сигурност државе, док су код велеиздаје они управљени на унутрашњи државни поредак, и у овоме је главна разлика између издаје 'и: велеиздаје.

И у правној науци и у нашем казненом законодавству разликују се две врсте издаје: војна и дипломатска (политичка). Прва се састоји у ратном (војном) потпомагању стране државе, а друга у политичком и осталом законом забрањеном · помагању Извршилац прве може бити само наш држављанин, (изузев случајеве предвиђених у 5 34 војног казн. зак.), јер се само држављани могу

огрешити о верност према својој др- ~

жЖави.

Han