Policiski rečnik : Knjiga druga Ž — Lj

и аи

Mar

Овај законски пропис предвиђа три случаја: 2) господар ствари не јави се за годину дана од дана 0бзнане о нађеној ствари; 6) господар ствари јави се у року од три год. по истеку овог једногодишњег рока, и в) господар ствари не јави се у овом року или се јави по његовом истеКу. У првом случају ствар се предаје находнику — ако већ није код њега — и он на њу стиче право уживања (17157 г1с6015-а), с обвезом Да чува њену суштину, односно пену као главницу (5 574. Pp. 8.) Ово право уживања. траје три године (по истеку годишњег рока, од дана, обзнане).

У другом случају, т. ј. ако се господар ствари јави пре истека, овог трогодишњег рока, и своје право“на нађену ствар докаже, находник је дужан да му ову, односно њену цену, преда чим му власт то нареди, гадржавајући за, себе све користи које је дотле прибавио.

У трећем случају, т. ј. ако се господар ствари не јави у року од четири године или се јави по истеку

„овог рока, од дана обзнане, наход-

ник постаје њен сопственик, изузев случаја „непоштена мишлења NJIH преваре“.

Као што се види из наведених законских прописа, о изгубљеним и нађеним стварима, 'наш законодавац наређује да се нађена ствар предаје господару“ (сопственику), а 'не лицу које ју је изгубило последњем држаоцу, 2. ово је нелогично и за, Потребе практичног живота. веома, незГОДНО. „Прави је пиљ овог поступка. с нађеном ствари — вели А. 'Ђорђевић у наведеном чланку — да се успостави оно стање, које је било пре но што је ствар била, из2убљена, и то се постиже: предавањем нађене ствари ономе, ко 0д0-

Изг

каже да ју је изгубио. По овоме, ми држимо, да се надлежна власт неће огрешити о праву намеру законодавчеву (5 8) ако буде наређивала: ода се нађена ствар врати последњем држаоцу њеном, само ако овај докаже a Jy je OH изгубио“. 2. Натодничка награда. Поводом ове награде у 5 244. вели се:

„Ако се тосподар ствари покаже, и своје право јасним знацима докаже, онда ће се нађена ствар, или цена исте њему издати, и он ће дужан бити све учињене због ствари његове трошкове платити, и још 20 од стотине вредности као награду находнику дати“. Под вредношћу ствари подралумева, се њена обчина вредност.

Ако се нађена ствар налази KOJ находника, овај има право задржати је све дотле, док му се не да награда, која му по закону припада, ивузев случаја кад му власт својом одлуком друкчије нареди. =.

„Налазач вели JR. Перић (Стварно право, стр. 9%) — HeMa права на находничку награду за налазак менице, јер се мениџа сматра као исправа, која сама по себи нема материјалне вредногти. Али ако је налазач нашао уложну књижицу на, штедњу, или заложницу по којој је ствар заложена, онда, има права на находничку награду. Што се тиче јавних задужница, ваља, разликовати: да: ли тласе на, доносиоца, или на извесно одређено лице. Ако зату &ница, гласи на доносиоца, налазач има, права 'на награду, која, му се рачуна, по номиналној вредности задужница, сем ако онај који 'У је изгубио докаже, да јој је у моменту кад ју је изгубио, била по курCy мања вредност. Што се тиче