Policiski rečnik : Knjiga druga Ž — Lj

4. Непредавање општинској, поли·цијској или војној власти ухваћеног СЕ, голуба — S 85 в, ал. 2. 25. Предугимање мера у циљу из-

~ агената о војној одбран“ наше државе 5 85 6, ал. 1.

Постоје две врсте овог кривичног дела, према, томе да ли се ове мере

- _ BpeMe мира. И у једном и у другом – случају закон их кажњава као само“ стално кривично дело. Ако би страона држава или њени агенти били _ извештени о војној одбрани наше др_ жаве, стојала, би дела из 5 85 а ал. 2 или 5 86 6 казн. зак.

6. Неизвештавање полицијске влаTM O мерама, које поједина лица пре| дузимају у циљу извештавања страоне државе чли њених агената о в0јоној одбрани. наше државе — 8 85 8,

По 5 51. казн. зак. кажњава. се робијом од пет до десет година: „Ko · дозна да се ради противу живота · владаоцу српском, или противу чла(нова, Краљевског Дома или о %здајCTG земље, па то не јави надлежној власти а међутим се ово дело (учини или буде само покушано... 7. Издавање или саопштавање страној држави или њеним агентиома, или објављивање, државнит тајони или докумената % извешћа о – предметима, чије држање у тајности ·заттева интерес државе — 8 86 т. а. Под државном тајном у овом слу"чају има се разумети „свака чињеоница, чије држање у тајности захтева Чнтерес државе“, 8, под докужентима „свако писмено, били оно исправа или не. (Основи кривичног права од Др Т. Живановића, посеб(ни део, стр. 151—159).

Ок објашњено. је:

2) „За постојање дела из тач. а 5 86 казн. зак., закон 'не води ра-

Mmm 0 Иза

чуна о томе, којим је путем или начином учинилац дошао до сазнања. онога, што туђем правитељству саопштава; има ли или нема његове какве материјалне радње и личног испитивања. да до тог сазнања дође, па ни то, у колико су аутентичне саопштене вести. Шта више у природи је саме ствари да оне буду у многоме и нетачне. Довољно је само толико, да онај који их саопштава, зна да их треба чувати у тајности од туђе државе, па их ипак саопштава, било у циљу да нашој држави штету | нанесе или да себи какву корист прибави. А да су то вести за које државни интерес тражи, да. се од туђе државе чувају у тајности, понајчешће показује сама природа њихове садржине." (Одлука опште

седнице Бр. 6104/1909. г.).

6) „Има пуно ствари у држави које нису, а према приликама, често и не могу, остати непознате нашем становништву, али је ипак добро, да туђа држава остане у незнању о томе. Зато под законску забрану саопштавања, потпада, све, што интерес наше државе захтева да се не саопштава, а то је забрана саопштавања. туђој држави света што би овој могло донети користиџ 125 нашој штете. Чувати нешто у тајности, значи не саошштавати по другој држави, без обзира да ли је и у коликом обиму то познато становништву | наше државе, чим постоји за то интерес наше државе! (Одлука одељења Бр. 1289/1911. т.).

8. Издавање или саопштавање страној влади или њеним агентима планова ратнит операција, тврђава или. утврђених места или чзвешћа о кретању трупа изи у опште о предметима и мерама, које се односе на рат или војну одбрану државе, чије