Policiski rečnik : Knjiga druga Ž — Lj

5 А а алоја У. Пи А КЕНИЈА Han 8

чување у тајности захтева државни интерес — 5 86 т. 6. Ако би дела 'из тач. а и 6 била. об_ јављена путем штампе или на јавним зборовима 'имале би се приметити одредбе ових закона наведене приликом говора о 5 85 6.

9. Уништавање, преиначавање, или прикривање на штету српске државе докумената чли доказа 9 опште о односима наше државе према којој страној држави, или докумената у опште о државним тајнама 5 86 т. в, и

10. Свршавање повереног државног посла с каквом страном владом на штету наше државе — 5 86 1. 2.

Ако су планови ратних операци“ја, тврдиња или утврђених места, или о кретању трупа саошштена непријатељу за време рата, имаде би се применити одредбе 588 83 т. г или 85 а, ал. 2. казн. зак.

Ова, побројана кривична дела, могу бити и нехатно извршена. 5 80, Гал. 2.). e *

< *

Чланом 17. закона о Државној Архиви прописано је:

„Ко од чиновника или служитеља, Државне Архиве намерно упропасти, преиначи или без надлежног одобрења, по чл. 9. овог закона, изда коме какав докуменат од знатније вредности или од оних што нису за јавност, било то

у целини или почесно и у изводу; а тако исто и онај, који би од таввих докуменала правио. за себе или другога збирку без одобрења — казниће се по 5 86 казн. зак.“

Изложбе. — Расписом Мин. У, Д. год 26.-7.-1923. г. УБр, 34144, а тражењу Мин. Пр. 2477/1923. T;

о Loo је полицијским властима да. „изложбе ма које врсте и на ма

аеоанљ аориајскри о

239

H3H

који начин, страних уметника, не дозвољавају без нарочитог одобрења. У метничког Одељења, чак ни у зајед-

ници са нашим уметнипика“. (8. Забаве Јавне.) Изнуда. — Појам и дефиниција

изнуде дати су у 5 246 К. 3., који гласи: „Ко ради своје или другога неправедне користи, претећи коме да ће му какво зло учинити, принуди га да што учини или не учичи, сматра се као насилни изнудитељ."

Као што се из овог. законског прописа, види, под изнудом ~ (насилним изнуђавањем) у нашем казненом законодавству ~ подразумева се изнуђавање ~ извесног чињења иди нечињења, претњом извесним злом, у циљу прибављања неправедне користи за себе лично или за пеког другог.

Појам изнуде, према овоме, обухвата: а) изнуђавање извесног чи њења. или нечињења; 6) претњу извесним злом, и в) намеру за прибављање извесне неправедне користи за себе или за кога другог.

а) Изнуђавање извесног чињења · или нечињења. Радња, којом се H8вршује кривично дело изнуде, мора се састојати у изнуђивању, и имати за последицу какво чињење или пнечињење. Без утицаја је којим је путем ова радња извршена: усмено, писмено или прећутно, околшшно (подизањем песнице, давањем савета, усменим или писменим оОопомињањем и т. д.), али је главно да се њоме. ставља у изглед какво зло.

У наупи о кривичном праву под чињењем и нечињењем – подразумевају се све људске радње, које се манифестују у телесним – покретима, или у пропуштању ових покрета. Чињење се састоји у телесном oOкрету, а, нечињење у пропуштању овог покрета. У нечињење спада и