Policiski rečnik : Knjiga druga Ž — Lj

шиоца. буде постојала, свест: а“ 0 Уз рочној вези између радње изнуђивања и изнуђеног чињења. или нечињења. 6' да је средство изнуђавања претња извесним злом, и в') да је изнућења корист неираведна, Пошто у закону није прецизирана природа користи (Ђ. Ценић и чланови Комисије за израду новог пројеклај казненог законика из 1910. г. сматрају да се овде подразумева само имовинска корист), нити изближе одређено значење израза „неправедне“, то се под овим изравима има разумети свака корист, дакле и материјална % морална на коју изнуђивач нема права (добијање извесне суме новаца, венчање са неком женском, обљуба, добијање · каквог уверења, уклањање извесног члана какве испитне комисије итд. — Изнуда у Срп, Казн. Зак. од Др. Томе Живановића, у Аргиву за 1910. т.) Без утицаја је да ли ова корист проистиче непосредно или посредно из радње или држања лица од кога је изнуђена, као и да ли је остварена, одмах по извршеном изнуђавању, или после извесног | времена, али је потребно да је изнуђивач до ње дошао, или да, ју је обезбедио радњом или држањем принуђеног. Ако се корист прибавља за другог, овај не мора бити познат у мо-

менту изнуђавања. Врста изнуда.

Према, врстама, зала, којима, се прети, у нашем казненом законику разликују се ове врсте изнуда:

1. Разбојничка ичгнуда, предвиђена, у 5.250, који гласи:

„Ако ли је изнудитељ – претио, да ће кога с места убити, или осакатити, или је силу противу лица употребио, да се казни подобно разбојнику по 58 239, 240 и 241.”

Полидиски Речник

241

Hag _

Као што се из овог законског прописа, види, разбојничка, изнуда. може се извршити претњом % силом.

Зло, које се претњом ставља, у изглед, састоји се у опасности по живот и тело. Ова, опасност мора бити истовремена, непосредна % садашња („с места"); ако не би била таква, | постојало би дело опасне изнуде (8 249.). i Израз „осакатити“ треба схватити | као нанети тежу телесну повреду (8 237). |

Сила се састоји, као и код разбојништва, у савлађивању каквог противљења, чиме се изнуђени приси- | љава, да, нешто учини или не учини. | Она може бити: а) апсолутна или компулзивна, % 6) непосредна или посредна.

Апсолутна сила постоји кад je онај, против кога. је употребљена, услед ове употребе лишен способности за образовање и остварење своје | воље. Ако ова способност није одузета, али је воља изнуђена, постојаће сила. компулзивна, кад се н. пр. неко туче док не учини што се од њега. тражи).

Непосредна. сила, постојаће кад се њоме непосредно дејствује Ha, принуђено лице, ај посредна кад се TO. чини посредним путем — употребом непосредне силе против његових сродника, и т. д.

„Под силом у опште — вели Др. Живановић y напред поменутој · расправи — треба разумети упо- | требу једне значајније снаге, која физички делује ради савлађивања извесног отпора. Није потребно, да је отпора, у ствари било. Довољно | је, да се је исти могао очекивати, | и да, је био спречен. Тако н. пр. си- = ла против лица постоји, кад су. при- =

. нуђеном у сну руке биле свезане. ·

Снага, којом се отпор треба, да саг |

влада, мора, бити значајнија. Ако |