Policiski rečnik : Knjiga druga Ž — Lj

·порним (ванпарничним) која је прописао Министар Правде на основу чл. 7. закона о постављању судија за ванпарнична (неспорна) дела од 15-Х 1872.) налазе се ове

важније одредбе о потврђивању при-

· ватних исправа:

ПИ

ONE aa ЈИ И у рт ара иу i ya

оно издало, и власт то признање

_ стави написмено, које ће то лице

потписали.

_ Дотврђење гласиће: „да је Н. Н. пред (име власти) признао, да је ову исправу (име исправе) Н. Н. издао, суд — начелство .— у права — потврђује“. Овој потврди треба још додати и наплату тахсе у смислу Т. Бр. 43 и чл. 19 таксеног и пристојбинског ~ правилника, од 20 јула 1921 г.

У правилима о поступању у несделима, „Чл, 149. Све исправе, које по пропису закона морају бити – државном влашћу | потврђене или оверене, било по званичној о лужности или кад то која страна 3ахте, власти ће, како судске тако и полицијске, у кругу своје надлежности потврђивати или оверазати по правилима, која су овде прописана. Чл. 150. Страна, која то захтева, мора. лично или преко пуномоћника да престане власти, која ће је о томе протоколарно саслушати. Но може то и написмено тражити, само у том случају власт, која прими писмено, забележиће на истоме: да ли га је поднео сам молилад или његов пуномоћник. пошто се о њиховој писмености претходно увери, и ово ће потписати и сам доносилац,

Чл. 151. Исправу, коју | једна страна, или више њих начине или издаду, судија за ванпарнична. дела, или званичник полицијски, приликом потврђења прочитаће странама од речи до речи, и позваће

их, да се изјасне: је ли то њехова воља. (сагласије). Ако се примети, да садржина исправе није јасна и разумљива, ма, којој страни (на пр. лицу неписменом и неуком) пустиће је, да она по свом начину говора и схваћања, све оно каже, што ваља у исправи да буде; па ако се примети, да се њен гогор не слаже са садржином исправе, исправа се неће ни потврђивати, | него ће се стране упутити да поднесу другу исправу.

Но ако је ова несагласност само у једној тачци исправе, нарочито кад је она од више тачака, власт ће по одобрењу страна ову тачку исправити у додатку свог потврђења, и ову измену назначити, не само у протоколу — где ће се и то означити да је исправа од речи до речи странкама прочитана — него и у препису што остаје у надлежалтељству, Ако је оригинална исправа без преписа, поднешена, онда ће исту потврђујућа власт дати да се препише на трошак дотичног липа.

Чл. 152. Ако од представљених страна, једна или друга не зна српски, а судија или званичник полицијски не би опет знао њиИхова језика, то ће се, ако саме стране не доведу тумача, позвати који зналац од грађана, да ствар протумачи. Све ово означиће се и на“ протоколу, на коме ће се и тумач потписати, а, исто тако назначчће се и у самом потврђењу. :

Чл. 153. Осим случаја, кад се“ што само са оригиналом сравњава и оверава, у свима осталим случајима потврђења; исправа, морају власти познавати лица, која исправе подносе и поступиће по ЧЛ, 151. ових правила.

Чл. 154. Уговори законом забрањени неће се смети потврђивати.

|: а 6,