Policiski rečnik : Knjiga druga Ž — Lj

Исп

OCT PON DA O Pe

Чл. 155. Ако је која уговарајућа страна разума лишена, или би какав телесни недостатак. иоскључивао њену способност за уговарање, на шта такође треба власти да пазе приликом потврђивања, OHда. се неће допустити, да се она на, што обвезује или какав за се у опште теретан уговор веже. (ЧЛ. 139 и 141. зак. старатељ.),

Исто тако, и ако би лице, способно за уговарање, у времену кад је предстало власти због потврђења исправе, било у таквом стању, да не би способно било да схвати садржину исправе или онога, на, шта се обвезује и уговара, као: ако је у пијанству, или јаком душевном потресу, — власти исправу Hehe

потврђивати догод то стање не пре- |

стане. Чл. 156. Ако исправу издају оп-

штине, цркве, манастири, еснафи,

разна друштва и т. д. — онда при-

ЛИКОМ. потврђења. ваља, пазити на

постојећа устројства и прописе, како ова друштва по њиховој природи морају и треба да, буду заступљена. Док представници ових моралних личности не докажу, да су власни заступати их, дотле власти исправе, које они поднели буду, неће потврђивати.

Чл. 157. При потврђењу пуномоћства, т. ј. уговора, којим | једна

страна, овлашћује кога, да за, њу

може што пуноважно да 'учини, није потребно да предстаје власти опуномоћена, страна, 'То исто важи и за све друге једностране обвезе, које у рукама, друте стране јесу доказ о обвезности издавача, KaO: O потврђењу облигација, КВИта, одобрењу интабулација и томе – подобна. Чл. 159. Преписи, који Имају да

се потврде, морају се најпре тачно

са, оригиналом да сравне. Ови пре-

265.

Исп

писи, колико је више могуће, морају бити једнаки са, оригиналом и у самом правопису, разликујудјућим знацима, скраћивању као и реду самих писмена.

Ако су места у оригиналу измењена, избрисана, уметњута или на, крају додата, то се мора и у препису назначити, или у званичном потврђењу напоменути. Исто тако и о поцепаним, или по спољњем облику очито подозривим испра– вама, у потврђењу казаће се какве су, а и то ће се напоменути: да ли је исправа, која је преписивана, оригинал или само потврђен препис; даље означиће се место, где се поднешени ~ оригинал находи, или име оне стране, која Ta, је поднела, и дан потврђења; и на, послетку биће судом потписаe и званичним | печатом | XyTBD-

а.

То исто важи и за погврђење извода, из трговачких, занатлијеких и фабрикантских књига, а уз то ће се означити и TO: која je књига, на пр. дневник, партијалник и тд. је ли потврђена судом и кад, да нема каквих дометака, брисаних и помрчених речи, или чега другог што би из природног реда књге излазило; затим је ли извод у целости или је Тек неки део, и има ли сабране суме.

Потврђењу преписа, који није од оригиналне исправе, већ опет од преписа, њеног, има, места, само онда, кад је у првом препису све оно казано, што је напред означено, а иначе се мора, поднети о-

Чл, 160. Оверење истинитости онога, што је писано, или потПиса у оригиналној исправи тражиће се код полиц. власти или судије за, ван. дела, и TO или писме- | но или усмено. Власт је дужна, да