Policiski rečnik : Knjiga druga Ž — Lj
је служи за доказ какве правно релевантне чињенице, т. ј. чињецице, која сама или у вези с другим чињеницама производи постанак, престанак или промену ~ правних одношаја (па, према, томе и права
„ако она истичу из ових одно-
шаја)“.
Из ових дефиниција, излази:
а). Као исправе, у смислу о казнененог законика, могу се сматрати само писмена, под којима се имају разумети сви предмети (хартије, метал, дрво, пергамент итд.) на којима су стављени знаци говора,“
6). Да, би једно писмено имало карактер исправе, потребно је да садржином својом може да послужи, да буде од важности за доказ права и правних односа било само за себе или у вези са другим доказним средствима, Према. овоме, – писмена која немају ове особине, или која се односе на какав ништаван правни посао нису исправе у смислу казнен. зак.
„Из тога, што доказна. снага. ПИСмена треба да истиче из саме његове садржине, да би било исправа, излази, да је исправа једна, материализирана изјава, којом се каква мисао изражава, да. је, дакле, исправа на коме се налази као њетов саставни део каква изјава, мисли, тим писменом овашлоћена. Прави значај исправе лежи дакле у мисли која је њоме изјављена. Тиме се она одликује од других спољних објеката. (н. пр, куће, реке) које имају такође доказну снату и према томе правни значај, али не по томе, што би они садржавали
* По најновијем пројекту казн.. зак.: „Под исправом, у смислу овог законика, разуме се сваки предмет, који је подобан или одређен да служи за доказ какве чињеНар Ни има вредности за правне односе“
,
Han
изјаву какве мисли, не дакле својом мисленом садржином, која им може и оскудевати, већ по свом положају и особинама“ (О појму исправе у кривичном праву од Др. Томе Живановића. у Полиц. Гласнику за 1912 т.). И по казн. зак. исправе се разликују на приватне (8 147) и јавне (8 198), и за фалсификовање ових последњих одређује се много строжа | казна. 6) Одредбе законика о поступку судском у кривичним делима. По 8 222 овог зак. правни се доказ при- | бавља, поред осталог, и „Исправама и писменим саставима“, а у- 58 282, 233 и 234 прописано је:
„5 232. Исправа и писмено, које у себи казнимо дело садржи, као н. пр. пашквила, лажно начињена исправа, или писмено изазивање на какво злочинство или преступлење, може служити за доказ казнимог дела, у колико је доказано, да, оно од оптуженог произлази, ако иначе никаква сумња. о противном не постоји.
У колико ће друге исправе или писмена, која од обвињеног произлазе, као писмено признање, или ако су од трећег лица, начињена, као писмена сведоџба, ~ веровање заслуживати, судиће се по : Исима. о саставним доказима. 236 до 239.
5 233, Кад се истинитост исправе или писмена одриче, она се мора. доказати. У колико ће мњение вештака о сравњењу рукописа. 38 Е доказ истинитости исправе важити, оставља се суду да према дру- | гим околностима. оцени. #
Ако је обтужени на исправи или писмену инодећи се ' подпис за свој признао, али садржај писме- || на одриче да је од њега, или да је такови њему познат, суд ће оцени- |
7693