Policiski rečnik : Knjiga druga Ž — Lj

Сп

у исправа на доносиоце, изгубљеих, несталих 'или Њњупропашћених , време прошлих ратова, али су ове гредбе везане за _ рокове, _ који су лекли још јануара 1992. год. Чланом 43. ове уредбе прописађ је: -

„Хартије од вредности које су се налазиле код власти и у опште државних установа, па су их ове услед ратне опасности спалиле или иначе уништиле, сматраће се за уништене и неће бити потребно да се њихов уништај тражи по овој уредби, ако о томе уништењу постоји код те власти или установе састављен протокол у време уништења.

Власти или установа, која, је уништила хартију известиће O TOме издаваоца и сопственика, хартије, као и надлежни Првостепени Суд (чл. 32), који ће то обананити у Службеним Новинама, Тај извештај или уверење суда о томе замењује сопственику уништене хартије решење судско о уништају хартије и производи сва правна, дејства као и судско решење". Законик. о грађ. суд. пост. садржи ш 'и ове важније одредбе о испрама ::

„5 195. Поцепане или исечене исправе немају никакве важности, већ ако је очевидно, или се иначе докаже, да су случајно поцепане или исечене.“

„5 202. Који о праву, ма то и условно било или који о томе, да је обвезност испунио, нема 'исправе, може захтевати да му се исправа изда, ма то и судом било.“

„8 207. Ко неће по пресуди нову исправу да изда, пресуда he исправу заменити.

„5 449. Кратко ће се судити, кад се по исправама јавним или

Полицијски Речник

273

Men

приватним 55 187 и 191, тражи дуг, коме је рок плаћања протекао, или јасно означена, и опредељена, вредност какве покретне или непокретне ствари, ако по овим испрвама има тужитељ јасно право, а тужени дужност; или ако су и један и други обавезни били, али је тужитељ своју обвезност, по гласу те исте или друте исправе већ испунио, а тужени није."

ПО исправама у кривичном законодавству. Одредбе овог законодавства, о исправама односе се: а) на њихово фалсификовање, и 6) на њихову 0доказну вредност. Прве припадају казненом законику, а, друге законику о поступку судском у кривичним делима.

а) Одредбе казненог законика. У 5 147, ал. 4. овог зак. налази се ова дефиниција, исправа:

„Под исправом разуме се свако писмено које је од важности, за доказ о уговорима, наређењима, 06ве3ностима ли. ослобођењима, % у опште служи за доказ права и правнит одношења.“

0. 0. 0. К. С. од 24. августа, 1909. г. Бр. 7394, објашњено. је:

„Према – дефиницији – исправе, коју нам ваконодавац даје, под њоме се разуме свако писмено које је од вредност“ за доказ о у-

говорима, ослобођењима. TL T. ML, без обзира на то, да ли се таква исправа, као почетак. доказа O

факту о коме гласи, мора, према 5 291 грађ. суд. пост., допуњавати другим доказним средствима." „Другим речима — вели Др, . Живановић ~ (Основи кривичног права, посебни део, књ. Ш, стр. 68) — узимајући у вид непосредни

објект доказа (5011 — чиЊенице), исправа је свако писмено, ко18