Policiski rečnik : Knjiga druga Ž — Lj

Ист

ника, 0 уређењу санитетске струке и чувању народног здравља, итд.). Има, најзад, и таквих иступних дела које полицијске власти само ис_ леђују и достављају судовима на пресуђење (н. пр. по закону о заштити индустријске својине). Начелном одлуком опште седнице

Касац. Суда од 24 априла, 1904 год,

Бр. 3366 објашњено је:

а) Да је првостепени суд надлежан да разматра, оснажава, уништава, и преиначава смо пресуде и решења општинских и полицијских власти, изречене по иступима из Ш части казн. зак.;

6) Да првостепени суд није надлежан да разматра, оснажава, уништава и преиначава пресуде и решења општинских и полицијских власти изречене по иступима кажњивим по специјалним законицима, него су за ову радњу надлежне оне административне 'власти, којима је тај посао поверен по истим законима, и

в) Односно пресуде и решења општинских и полицијских 'власти изречених по иступним делима, по казненом законику и по ком специјалном закону ~ није надлежан првостепени суд за разматрање, оснажење, уништавање и преиначавање њихово, него оне административне власти, које су за, тај рад по овим специјалним | законима позване, према правном начелу да је специјални закон претежнији од општег кад су они у сукобу.

O овоме постоје још и ове одлуке истог суда:

- a!) „Io SS 15 mw 16 mom. ypen6e првостепени суд разматра пресуде и решења по иступним ~ делима, али не и случајеве где је иступно дело тек у изгледу. Према томе, а сагласно са, мишљењем опште сед-

нице Касац, Суда од 924 априла

1904 год. Бр. 3366., првостепени суд не може разматрати и оне одлуке полиц. власти, којима се извесан закупац позива, да се из 3акупног добра у извесном року исели, па ма тим одлукама погрешно било дато име пресуде или решења, пошто су оне у ствари само наредбе, чију ће умесност и законитост суд по жалби имати да цени тек у случају, ако би наступила непослушност према тој наредби и закупац због тога био кажњен“, (Бр. 6193/1909 т.);

09) У 5 365 тач. 11 казн. зак. предвиђено је, да ће власт казнити онога човека и жену, који би на општу саблазан невенчано живели и не би се на опомену власти раздвојили. Ту је опомена предвиђена као услов за постојање кривичног дела, односно за казну, услед чега она не представља ни једну од оних казни предвиђених у 5 310 казн. зак. за иступна дела; па према. томе одлука о њеној примени не може бити предмет разматрања од стране првостепеног суда у смислу 58 15 и 16 Полицијске уредбе. Ова опомена представља само једну наредбу власти, која ће од стране првостепеног суда у погледу законитости бити цењена тек ако би дошла казна као последица непоступања или непослушности по тој наредби, па би се осуђени тада жалио, Тиме пак ова наредба губи и карактер административног спота, те се њено разматрање не може, по жалби, стављати у дужност старијој административној власти, већ се њено разматрање има резервисати за суд, на случај изрицања. казне, а по жалби осуђеног. То што полицијска власт погрешно | једној својој наредби даје име „решење“

) ı