Policiski rečnik : Knjiga druga Ž — Lj

Јавна безбедност в. Безбедностјавна

Јавна добра. Под јавним ИЛИ породним или отпштенародним или свачијим добрима по нашем грађацском законику ~ подразумевају ce она државна и. општинска добра која су намењена отштој употреби, TT. |, употреби свију џ свакога. (88 195, 234 и 248).

У 55 195 и 248 побројана су ова јавна добра: друмови, путови, реке, обале река, острва, руде, „неке шума и њитов р00 и т. д. што се особитим уредбама. опредељује“.

Ово 'набрајање није ни тачно ни потпуно. Нетачно је због тога, што острва у пловним рекама припадају држави у нскључиву својину (8 262. Ip. 93.), а тако исто и руде и минералне воде (чл. 117 Устава), затим „чисто државне шуме“ (чл. 1. зак. о шумама), док острва на. речицама и обале свих река (и пловних и непловних) припадају | власницима, прибрежних земаља (8 962 Гр. 3.) (В. Воде.)

Поред побројаних добара у јавна добра још спадају: улице, мостови, тргови. (пијаце), пристаништа, тро"тоари, јавне чесме и бунари, шеталишта, јавни паркови, пи у опште сва државна, обласна, окружна, среска % општинска добра, која су њамењена отиштој употреби.

У јавна добра спадају, даље, и она, државна, и општинска, добра, која су

Полициски Речник \

нарочито одређена да служе U9600- | ним опште корисним циљевима: јавне | библиотеке, ~ галерије слика, школске зграде, ~ дечја – забавишта, јавна купатила, јавне болнице, чркве, гробља % т. п., али се употреба, ових добара обично ограничава на извесне редове лица (н. пр. само на чланове дотичне општине), док их остала, лица, могу ~ искоришћавати · тек по добивеном одобрењу, У јавна добра спадају, најзад, и

она 0000 приватних | сопственика, која су намењена, општој или јавној употреби: пасажи, мостови изнад железничке пруге за прелаз пешака, | које подижу железничка, акционарска, друштва, и т. п. (О праву својине и правним одношајима на в0дама у Србији, од Андре Ђорђевића. — Пол. Гл. a 1905 т.).

Према, 55 96, 195, 234 и 248, јавна. добра, неспособна су за редован приватно-правни промет, т. ], она спадају у т. зв. ваппрометне ствари.

„И све дотле — вели А. Ђорђевић у наведеној расправи — Док год стоји опредељење истих добара да служе општој употреби, она су – неспособна да се отуђују и да се 4 одржајем (тековинском застарело- | шћу) прибављају. Њих не могу, | дакле, поједина лица, Ни сасвим (у целини) ни делимице заузети или окупирати (8 234); њих не | може нико себи присвојити (S