Policiski rečnik : Knjiga druga Ž — Lj

248). А што се не може заузети, у · државину своју придобити, то се · следствено не може ни одржајем "прибавити, пошто одржај претпо_ ставља извесну – квалификовану државину (8 926 Гр, 3.), а ње овде не може бити.

Та. неспособност јавних добара за приватно-правни промет траје све дотле, док им надлежна власт то опредељење да служе општој употреби прописним путем не измени. Услед опште употребе, којој по своме · определењу ~ јавна добра служе, државна. односно општинска, (окружна или среска) својина стоји у позадини, али она ипак производи своје дејство тиме, што извесне користи и прираштаји. (н. пр. трава и воћке поред јавних путова, такса за. продавничка, места. на тргу, наноси и т. д.) припадају

– сопственику главне ствари, и што право својине дотичног сопственика на какво јавно добро задобива одмах обим пуне власти чим от падне општа употреба, која га је до тад ограничавала. "ago, uza пример, чим 'се регулацијом вароши нека улица затвори, одмах TO улично земљиште прелази у приватну имовину општинску и томе подобно, |

Ila не само да поред опште употребе постоји државна односно општинска. својина на јавним JO„брима, него се, шта више, и приватна права у корист трећих лица могу на њима пуноважно установити (конституисати), HO ова само у толико у колико вршење тит права не смета општој XIIOтреби и уживању тих добара. Taко, на пример, држава или општина може приватним лицима допустити – службеновт водовода,

290

за спровод светлећег гаса % T. MN. испод или изнад улице, пијаце и т. д. И таква се службеност ни у чем не разликује од сличних права службености на приватним добрима. Она се, шта више, може и одржајем задобити, разуме се, у колико не смета општој употреби. И тако, ствар или добро, које је · намењено општој употреби, извучено је из правног промета у толико, у колико се не допушта да се на њему прибављају приватна права, која се не слажу с том општом употребом .....

По себи се разуме да се општа употреба ових добара може уређивати наредбама полицијских власти. А пошто се ова општа употреба не може подвести под појам службености или каквог другог приватног права, т0 нису ни редовни. судови. надлежни за заштиту вршења те употребе, већ су за то надлежне управне ~ (административне) власти“.

0. К. С. објашњено је:

а) „Сеоско појиште ствар је опште употребе, и на њему се не може добити право својине." (Bp. 3660/1874 г.);

6) „Заједничко уживање утрине није својина, те не може бити ни деобе између уживаладца.“ (0.0.С. Бр. 2049/1890);

в) „Према 5195 Гр. 3. и чл. 96. зак. о народним школама. школска, имовина, као јавно добро, ван саобраћаја. је.“ (Бр. 3210/1904 'т.). (8. Извршења.)

Јавна помоћ. Ова помоћ даје се

убогим, старим и немоћним лицима | по закону о заштитити убогит, старит ои немоћнихт, од 15 маја 1999 г. (Ол. Нов,, Бр. 150), који садржи 0

важније одредбе: :