Policiski rečnik : Knjiga druga Ž — Lj
Јах
Јахте не смију да возе за пла.ћу ни робу одређену за промет, ни путнике, па су једнако као и други бродови подвргнуте посто_ јећим поморским, здравственим и
_ финанцијалним законима и наредбама. У југословенским лукама He плаћају јахте лучних пристојба.
5 2. Свака се јахта мора, према. одредбама. овог закона, уврстити у уписник јахта иди мора имати међутимни лист.
5 3. Јахта се увршћава у уписник тек онда ако је сав брод власништво југословена,
Таквим се особама могу ~ сматрати и деоничка друштва, ако
су основана и имају седишта у границама Краљевине – Срба, Хр-
Ba и Словенаца. 5 4. Сваком југословенском јах-
296
Jos
балне пловидбе — мора да има чин поморског часника или повластицу капетана дуге пловидбе.
5 5. Свака југословенска јахта мора имати луку припадности у подручју Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.
Бродовласник може да по вољи одабере луку припадности.
5 6. Ако је који југословен набавио у којој иностраној луци какав инострани брод, да Ta употреби као јахту, издаће му надлежни консуларни уред, на писмену молбу, међутимни путни лист,
5 10. Одредбе 58 19, 13, 14, 15, 16:17, 18,10, 90. 22 25. 94.295. 26, 29, 380,81, 392, друга ставка. 94, 835, 86 закона о регулисању поморско-трговачких бродова, про · теже се и на јахте.“ (8. Лађа.)
Језик службени. Према чл. 8. Ус-
том мора да заповеда Југословен | тава, „Службени језик Краљевине је — ако се јахта употребљава. за пу- | сриско - грвашско - словеначки“. (В. Натовање изван границе велике 0-|родни посланици.)
КЊИЖЕВНОСТ: Немачко казнено право јод Др. А. Бернера, превео Др. Душан Субошић, посебни део, књ. П.; Основи кривичног ирава од Др. Т. Живановића, посебни део, књ. П; ( праву својине и чравним одноо шајима на водама у Србији од Андре Порђевића (Пол. Гл. за 1905); Пројекш и мошиви казненог законика sa Нраљевину Србију службено издање, Београд, 1911); Сисшем ириваштог (грађанског) ирава Краљевине
Србије од Андре Ђорђевића;
Усшавно право Праљевине Срба, Хрваша и
Оловенаца, од Слободана. Јовановића (Београд, 1924.).