Policiski rečnik : Knjiga druga Ž — Lj

x

\

Казне. — Чланом 8. У стаља прописано је:

„Казна, се може установити само законом и применити једино на, дела, за која је закон унапред рекао, да, ће се том казном казнити“. Овом уставном одредбом освештан

је у нашем законодавству познати правни принцип: nulla poema sme Oe nullum crimen sie lege (SS 2 un 39 10. S.)

на је зло у казненом закону предвиђено — вели Др. 'Т. Живановић (Основи кривичног права, отити. део, стр. 307) — које се чзриче од надлежне оржавне власти. због кривичног дела % кривца, % које се од овога лично има да издржи у општем чнтересу“.

У казненом законику предвиђене су две групе казни: једна за злочине и преступе, a, друга за иступе.

По 8 12 овог зак., у прву групу спадају: смртна казна, робија,- заточење, затвор, лишење звања, новчана кагна, губитак грађанске части, одузимање ствари, забрана. упражњавања радње, прогонство и полицијски надзор.

Према 55 38 и 38 а истог закона, казне: тубитак грађанске части, одузимање ствари, забрана, упражњава ња, радње, прогонство и полицијски надзор „не могу се никад саме за. себе ни појединце ни једна с другом · кривцу досудити, него тек уз друге

овим законом одређене казне, па и то само у оним случајевима, где закон то изреком каже“, Због тога, се све казне и називају споредним за. разлику од првих — главних — каЗНИ. За, истушна, 1 прописане су ове кавне: затвор 'или , новчана као главне и 1 ствари, забрана упражњавања радње, прогонство и полицијски надзор као споредне.

По 5318 %. 5. и 549. Пол Ур лдосуђене казне затвора, и 'новчане за иступна дела из Ш части казненог зак. могу се једне другима, замењивати, а, по 85 15 и 16. Пол. Ур. замеHa. досуђене казне затвора новцем

| облигатна је за сва ова дела (иступе

из Ш'части MK. 9.), са Чзузетком осуда над крадљивцима, скитницама и слугама. Према овим лицима ова замена. факултатчвна је, т. ј]. зависи од нахођења, власти. Замењиваге казне затвора, новцем без утицаја је на, досуђене споредне – казне; оне се 'имају у свему извршити онако како гласе: У 5 39. К. 3. прописано је: „Никаквог кривца, није слободно осудити на друго што, обим оних казни, које су овим законом прописане (5 19). Исто тако има се свака, казна, тачно по закону према, величини кривице определити, а, никад строжије или блажије, Њити је слободно једну казну другом