Policiski rečnik : Knjiga druga Ž — Lj

– Кло 318 Кла

сти. Специфична вредност човека цени се било с обзиром на његов пол полна част; било на положај у друштву, — сталешка част; било на вредност човека као таквог — људска част; било на вредност његову у служби културе лична част.

О части може бити говора само у друштвеној заједници, јер само она ствара могућност за оцену оних својстава потребних за постојање части. Ова. својства, представљена као част, дејствују | двојако: прибављају нам поштовање код других и нагоне нас, да се сами лично ценимо и пошту јемо.

Из тога излави да се част јавља:

1. Као поштовање од стране других, веровање других у нашу личну вредност, што се обично исказује изразима „добар човек“, „поштен Човек“, или „човек од доброг глаca 2. Као осећај сопствене Ba3RHOсти. Овај осећај добијамо ми тек услед поштовања, које нам други због наших својстава указују.

Тако нам се част јавља у објек-

тивном и субјективном – смислу, као поштовање и осећај части. То су истовремено основи за оцену вредности оних својстава која qHне част. · Услед тога што ова својства могу бити од стране трећих оспорена, или што их ми сами можемо смањити или погоршати, настаје мотућност говора. о повреди части.

Ова. се повреда врши на два начина: као повреда оног ПоштоРвзања, које нам други указују, или као повреда онога осећаја части, које ми о себи имамо.

Онај ко напада на нашу част чини то на тај начин, што неповољно дејствује на мишљење других о нашој специјалној вредности, или

што вређа онај осећај части, који ми имамо о себи самима.

Отуда се разликују две врсте повреде части: довођење у опасност доброг имена — клевета, и вређа-

ље части — увреда.

Прва се састоји у противправној радњи, која је способна да извесно лице понизи у очима друтих; а друга је противправно по. ступање с извесним лицем, којим му се изражава непоштовање.

Клеветом се Иде на то, да се част у објективном смислу, т. ј. оно поштовање које други према. нама, имају, уништи. Отуда излази ова аеобеност клевете:

1) Извесна радња може довести

у опасност добар глас каквог Ч0века само онда, ако трећа лица за њу сазнаду. Претпоставка. је клевете сазнање трећих лица о 10] радњи. 2) Радња се мора састојати у довођењу у опасност доброг гласа т. 1. она доводи у питање она својства извесног човека која су Потребна за испуњавање ~ његових специјалних задатака. Под добрим тласом разуме се онај глас, који дотично лице има у кругу људи, међу којима оно живи и у ком је кругу оно позвано да живи; тај се тлас не одређује оним схватањем, које лице које клевета има, НИти оним схватањем, које неко трећи кли сам оклеветани има...

3) Ова радња мора бити способна да доведе у опасност добар глас извесног лица код других лица, Т. ј. да умањи поштовање оне наше специфичне вредности од стране трећих лица. Није стало до стварног успеха конкретне радње, Т. ). да се поверовало у оне, што је тврђено; није стало дакле до ловреде добога гласа — поштовања, већ до простог довођења у опас-