Policiski rečnik : Knjiga druga Ž — Lj

Кле

4. ако се дело, које је окривљени опаднутом изнео, тиче породичног живота или части женине.

У случајевима тачке друге и четврте доказивање истинитости Допустиће се по одобрењу онога кога се клевета непосредно тиче.

Ако је код власти тражено иди поведено кривично или дисциплин-

ско ислеђење због дела које је окривљени против опаднутог изнео, то ће се, до окончања, овога ислеђења или одлуке да се ово и не чини одложити Ислеђење и суђење по делу клевете“.

По себи се разуме да и оклеветани може доказивати ~ неистинитост дела, које је о њему изнето или пронето. Дело клевете, према овоме, – постојаће како у случају кад окривљени не докаже истинитост дела, тако и у случају кад Oклеветани | докаже ~ неистинитост онога што је о њему изношено и проношено. | Клевета, разуме се, неће постојати, ако окривљени докаже истинитост свога тврђења. У овом случају он би могао бити кажњен само за увреду, „ако се из начина потврђивања или других склоности увиђа намера да је на увреду ишао“. (8 211).

Али има, један случај у коме се окривљени не кажњава и онда кад

вије доказао истинитост свога тврђе-

ња, а то бива, ако докаже „основе или опстојателства по којима се за-

кључити може, да је оно што је потврђивао за истинито држати могао“

(6 211). У овом случају дело клеве-

“те постоји, али се њен извршилац из_ вињује од казне зато што је био у “ заблуди.

Б) Неистинита дела, која се изно-

~ се Чли проносе, треба да су такве

не

природе:

{ Кле

а) да „другог“, дакле једно одређено лице, излажу мжрзости или прегрењу, публике, или

6) да нарушавају кредит — поверење — појединаца, друштава или правиихТ лица.

Изложити некога мржњи или презррању, значи | довести у опасност његов добар глас у објективном смислу. „Скуп вредности — вели Др. TP.

Живановић (Основи кривичног

права, посебни део, књ. 1, стр. 120)

— које човек има као једно људ-

ско биће и као члан извесне људ-

ске заједнице, као што су морална, културна, правна вредност сачињавају т. BB. унутарњу или суб-

јективну - част. Уважење пак у

друштвеној заједници, које одго-

вара нечијој унутрашњој части, зове се спољном Или објективном чашћу“.

Према тврђењу редактора пројекта казненог законика, за Краљевину Србију (1910 т.), под чашћу се подразумева притежање извесних „.Људских својстава“, „која“су неопходно потребна за испуњење ~ човекових особитих задатака, у друштву". Отуда и част може бити разна, према полу, ранту и стању дотичног лица,

„Код части се — веле они — говори обично о части човека као таквог без обзира, на његов пол # друштвени положај. Ту се полази од основне једне мисли, да сви људи имају један заједнички – задатак. Ову основну мисао створило је хришћанство, које све људе сматра за Божју децу, која у том својству имају исту вредност и исти циљ, и као таква, имају исту чаог — част људску.

Но човек као такав има и своју специфичну вредност, и CBO што има људски облик има право и на, поштовање и ове вредности, ове ча-