Policiski rečnik : Knjiga druga Ž — Lj

тужилац, у моменту кад је противном парничару, опеуженоме, Hyдио заклетву, имао у рукама и друге доказе о постојању дела. Овакво разликовање · противно је јасном пропису 5 266. К. 3., који жао кривоклетника казни сваког оног који прими понуђену заклетву и са знањем се криво закуне, без обзира на то да ли је приватни тужилац у спору с противним парничарем, туженим, за своју тражбину имао и других доказа против оптуженога, осим понуђене заклегве“. (Бр. 6293 — 1894 т.);

в) „Кад се је оптужени пону-

ђеном заклетвом ослободио сваке обавезе, онда нема места за дело кривоклетства кад се накнадно изнесе писмено, доказ о обавези оптуженог, које на одговара пропису 192 Гр. С. П. то је као такво без вредности“. (0. О. С., Бр. 2862—1899 г.);

2. Кривоклетство сведока или 8ео штака у грађанским предметима. Ово дело предвиђено је другим одељком 5 266, који гласи: „Иста казна да постигне и оне, који као сведоци или вештаци, у грађанским предметима, почем су на ту цел заклети, противу своје савести и уверења – неистинито сведоче, или лажно мнење поднесу или са знањем учињену неистиниту сведоџбу или поднесено лажно мнење заклетвом потврде.“ Исказ сведока — сведоџба — биће лажан, ако је неистинита ма која. ЧИ| њеница, која је предмет заклетве, “као и онда кад је сведок прећутао извесну чињеницу, која mama у предмет његове сведоџбе, јер се он · заклиње и на то да ништа није на– мерно прећутао (8 243. Гр. С. П.). У састав сведоџбе улазе и т. зв. општа питања.

Из природе самог сведочења. из- лази, да се оно мора састојати у позитивној радњи. Према томе нетативном радњом не може се ово дело учинити: неодговарање сведока на постављена питања 0 изгесним фактима не сачињава ово дело. Све што се овде може урадити, То је да се сведок административним мерама натера на сведочење. То постиже наш S 100 крив. суд. поступка – притвором сведока“. (Пројекат и мотиви, стр. 368).

Вештачко ушшљење биће лажно | ако је дато противно уверењу вештаковом, јер се он заклиње да ће своје мишљење дати „по најбољем зна- њу и савести“. |

Пошто вештак полаже промисорну заклетву, то ће дело кривоклетства. у овом случају бити свршено чим је закључено саслушање, а сматраће се као покушано чим је отпочето давање лажног исказа.

Као вештаци имају се сматрати и тумачи.

3. Кривоклетство сведока и вештака у кривичним предметима. У S 267. прописано је:

„Ко се у казнителним предме- | тима криво закуне да се казни: |

1. ако се то догодило у полдзу | оптуженог, затвором од једне до шет година, ако му је за то каква | награда дата или обећана; у про- тивном случају затвором до две го- дине. У оба случаја кривоклетник ће се осудити да изгуби грађанску |

част; 3

2. ако се криво заклео на ште ту окривљеног, робијом од две до десет година; но ако је окривљепи био невин, или је врло малу каз ну заслуживао, па је због лажног | сведочанства заклетога на смрт 0суђен, кривоклетник да се казни“

а а а o 9 IK A 6 Ра JAVI