Policiski rečnik : Knjiga druga Ž — Lj

робијом од десет до двадесет годи-

на

У овом законском пропису He помињу се изречно вештаци, али из 5 9268 т. 1. — који та допуњује излази да се он и на њих односи.

„Под кривичним предметом, по коме је оваква лажна заклетра положена, разуме се увек такво поступање, по коме се има изрећи казна у смислу закона о поступ-

ку судском у кривичним делима, а

не и какво дисциплинарно или то-

ме подобно поступање". 0 кривоклетству, од М. Ђуричића).

Кривоклетство сведока и вештака у кривичним предметима може бити двојако: а) у корист оптуженог, и 6) на његову штету.

Кривоклетство у корист оптуженог може такође бити двојако, према томе да ли је извршено за какву иаграду или обећану добит, или из којих других побуда.

За, постојање овог дела није потреб-

но да је лажна заклетва сведока, одштосно (вештака користила, оптуженоме, већ је довољно да је она имала, за циљ да побољша, његов положај у кривичном спору.

Без значаја је, да ли је дата или

обећана, награда материјалце или моралне природе.

У 58 267 и 268 предвиђене су ове врсте кривоклетства, на иишешту опишу женог:

2) Оптужени није осуђен, поводом лажне заклетве сведока или вештака, или је поводом ње осуђен али 00суђену казну пије издржао нити ју је отпочео издржавати (8 267, т. 9, ст. 1 у Вези са 5 268, од. 1).

Као нарочита, врста овог кривоклетства сматра се случај кад. је осуђени био невин, или је „врло малу казну заслуживао“, па је због лажно положене заклетве на смрг осуђен. Ако између осуде и лажно положе-

393

Кри

не заклетве не би било узрочне везе, постојаће обично кривоклетство | из 5.267, т..2. от. 1.

6) Оптужени је осуђен поводом лажно положене заклетве – сведока или вештака, на робију дужу 00 10 година, ~% досуђену је казну издржао или ју је отпочео издржавату (5 268 т. 1 у вези с 8 967, т. 2., ст. 1).

в) Оптужени је осуђен, певодом

лажно положене заклетве сведока, | или вештака, на казну већу GO опе коју је заслужио, и ова је над њим извршена у целости или делишмично (6.968. 2); |

г) Оптужени — који је био невин или је „врло малу казну“ заслуживао — осуђен је на смрт и погубљен (8 268 т .3). ди

Разуме се по себи да је овде, као и у претходним случајевима, потребна узрочна веза између досуђене казне и лажно положене заклетве.

Казна, за, ово дело двојака је: а) смртна — „ако је кривоклетник са знањем лажно сведочио и у намери, да оптужени на саму смрт осуђен H. убијен буде", и 6) робија од 10—90) година — у осталим случајевима.

– Одлукама Касац. Суда објашњено je:

а) „Кривоклетство се може учинити и у ствари, која, по грађанским законима не би ништа вреди- | ла, јер то што један акт, за који | је кривоклетство везано, у тра- | ђанско-правном смислу He би вредио, не искључује кривоклет- | ство, пошто се њиме не заштићу је спорна радња, већ заклетва као | светиња“. (0. O. . C., Bp. 419. | 1985); ||

6) „Дело 'кризоклегства. састоји се у томе факту, да је кривоклетник своју сведоџбу ca зна- | њем лажно дао па штету оптуженог, без обзира на тот да ли је оптужени услед такве сведоџбе Сио |