Policiski rečnik : Knjiga druga Ž — Lj

· тог на кривоклетство наведе, већ

би то писмо морало бити упућено и предато ономе, који треба да буде наведен. У опште, код нас се морају тражити услови, који се за покушај деликта изискују (S 41 каз. зак.); кад ти услови стоје, стојало би свршено дело из 5 272. каз. зак.

Ажо би навођени покушао или извршио дело, на које је навођен, онда више нема овог деликта, већ би стајало обично подстрекавање и навођач би имао да искуси казну главног кривца. (5 46 т. 1. и 47. казн. взак.).

| Исти разлог опредељује нас да __ сматрамо, да деликт не би стајао : ни тада кад би навођени био апсолутно – неспособан за полатање заклетве (в. 5 41 каз. зак. и коментар НА о овоме у опште).

Међутим деликт може постојати и тада кад би навођени и сам са своје стране већ у опште био решен, /Ma учини – кривоклество, само се у овом случају тражи, да је наводилац радио на томе, да га наведе да се он одлучи и на даље лажно исказивање, које дотле није хтео чинити.

Покушаја код OBOT деликта не

може бити због особене · шрироде његове.“ По тврђењу Др. Т. Живановића. (у _ наведеном делу) покушај је могућ и код овог дела, а постојаће онда. кад – отпочета радња. навођења није довршена (стр. 2197.

Дело је свршено чим је довршена радња навођења, т. ј. чим је она до-

шла до знања лицу, које се наводи на кривоклетство. Без значаја је на коју се врсту · кривоклетства неко аводи, као и да ли је навођење ус"пело или не, јер се у овом случају “сам покушај кажњава као самосталоно кривично дело. | 12,

7. Покушај навођења неког на давање лажног уверења место заклет-

ве (8. 2712, т. 2).

Све што је речено за претходну врсту кривоклетства важи, у главноме, и за ову, која се кажњава затвором до 6 месеци.

8. Лажно порицање ранијег истинитог, под заклетвом датог исказа. У.5 274. прописано је:

„Онај, који своје истинито, под заклетвом учињено ~ изјашњење или сведочанство, доцније порече лажно, да се казни као и кривоклетник по 35 266 и 267."

У исказе дате под заклетвом има-· ју се уврстити и искази потврђени свечаним уверењима, која су изједначена са заклетвом.

Дело је свршено чим је порицање дошло до знања власти код које је учињено.

„По нашем досадашњем – праву изгледа да је ово порицање исказа и његово преиначење допуштено (8 218 грађ. суд. пост.) у грађанским парницама, јер поречени, противречени или преиначени исказ не вреди. Али је ова измена и допуна исказа и изреком допу-

. штена у 5 229, став Ш и 5 234 грађ. суд. пост. у грађанским парницама. Што се тиче мењања исказа у кривичним предметима може се тврдити, да оно није допуштено без објективног објашњења узрока о промени исказа. Иначе би могло – постојати – кривоклетство, ако би се и без положене кзалетве казнили лажни искази.

Треба видети 8 111 крив. суд. пост.; 5 359 т. 1. казн. законика, и S 208 војн. крив. пост. који из- | риком допушта – промене исказа пре заклетве без казне. |

Порицање исказа | „RKAaJRIĐHBO je | по S 274. казненог законика и 0- |