Policiski rečnik : Knjiga druga Ž — Lj

Кри

са у свему је сагласна са оваквим

тледиштем.

Ако је и ранији исказ, на који је заклетва положена, био лажан, а тако и овај други, где се сведок позвао на ону већ раније лажно положену заклетву, то би стоја-

ло продужење“ (О кривоклетству, од

М. Ђуричића).

Позивање на положену – службеничку заклетву могућно је само у случајевима које закон предвиђа. :н. пр. 5 56 Кр. С. П.) и кад су у питању службени искази, т. ј. они који се по дужности дају.

5. Лажно уверење дато власти место заклетве. По 5 270 кажњава се затвором од 1—6 месеци:

„Ко каквом надлежателству или власти место заклетве уверење са знањем лажно да“.

У свом делу Основи кривичног права (посебни део књ. П, стр. 209) Др. Т. Живановић поводом овог 3аконског прописа, вели:

„Док се 5 269. К. 3. односи на случајеве, где се по правилу, идрмално, заклетва тражи, а само се изузетно допушта давање уверења место ње, дотле се 5 270 односи на, случајеве тде се заклетва, по ж%ривилу не тражи, већ се место ње има, да да уверење о истинитости исказа, и ако би овај исказ био лажан, постојало би према 5 270 кривоклетство. OWO ce даје место заклетве (5 270), али за разлику од свечаног уверења из 5 269, оно не замењује дакле заклетву, гећ се појављује као самостално, координарна форма, потврђивања, истине. Тако и. пр. кандидати за, докторски или судијски испит не полажу заклетве, већ само дају уверење, да су тезу сами без туђе помоћи израдили, и ако би овај ис-

даје у свечаној форми | заклетве, = оно је оглашено 88 нарочиту, i блажу врсту кривоклетства".

Као и у случајевима 5 269, тако се и овде уверење може дати у зисменој форми или усмено, пред влаш- | ћу надлежном за његов пријем. У

првом случају дело је свршено у мо- – менту кад је издато уверење дошло | до знања власти којој је упућено, 2. у другом чим је лажно уверење пред | влашћу изјављено.

6. Покушај навођења неког на кривоклетство у сопственом делу. По Š. 272 ст. 1 робијом до пет година кал њава, се:

„Онај који покуша, са знањем | другога навести, да овај у своме | сопственом делу штогод лажном | заклетвом потврди, или под за- | клетвом буди што лажно осведоЧИ". По тврђењу Др. T. Живановића. изрази „у свом сопственом делу" значе, у његовом сопственом делу, – по- | што би узимање израза, „свом“, употребељног у новој редакцији у граматичком смислу, имало за последицу некажњивост за тежи случај, паиме за случај навођења на кривоклетство у делу само извршиоца, а.

она је неправичнија, од последица гумачења. израза „свом“ у смислу „Његовом“.

„Са, гледишта нашег закона вели М. Ђуричић (0 кривоклет. ству) — који тражи да се „поку ша“ навођење (а по 5 46 т. ј. казн.. зак. навођење је свеједно што M. подстрекавање) има, се узети да овај деликт не може бити учињен у форми каквих пришремних или посредних радњи. Tako код пас се не би могло узети, да стоји де; ликт само у томе што би навођач н. пр. написао какво писмо некој

ЊЕ

каз био неистинит, постојало би кривоклетство. Пошто се уверење

трећој особи, у коме би се њој о обратио са захтевом да кога. друг